Prema opsežnoj studiji koja je obuhvatila zdravstvene podatke više od devet miliona odraslih osoba u Južnoj Koreji i SAD-u, gotovo svaka osoba koja doživi teški kardiovaskularni poremećaj prethodno je imala barem jedan od četiri ključna faktora rizika, piše „Sajns alert“.
Reč je o visokom krvnom pritisku, povišenom holesterolu, visokom nivou šećera u krvi kao i pušenju. Analiza je pokazala da su u čak 99 odsto pacijenti imali ovaj skup faktora rizika.
Zanimljivo je da je čak i kod žena mlađih od 60 godina, demografske grupe koja se smatra najmanje rizičnom, više od 95 posto srčanih ili moždanih udara bilo povezano s barem jednim od navedenih faktora, prenosi portal.
Visoki pritisak kao najveća pretnja među navedenim faktorima, istaknut je kao najčešći uzrok. Podaci iz SAD-a i Južne Koreje pokazuju da je više od 93 odsto osoba koje su doživele srčani udar, moždani udar ili zastoj srca prethodno patilo od hipertenzije. Upravo zbog toga, kontrola krvnog pritiska mogla bi biti ključna u prevenciji ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti.
Važnost kontrole promenjivih faktora
“Smatramo da studija vrlo uverljivo pokazuje da je izloženost jednom ili više gaktora rizika pre ovih kardiovaskularnih ishoda gotovo 100 odsto”, izjavio je kardiolog Filip Grenland sa Univerziteta Northvestern.
“Cilj je sada više raditi na pronalaženju načina za kontrolu ovih promenjivih činioca rizika, umesto da se skreće s puta u potrazi za drugim faktorima koji nisu lako izlečivi i nisu uzročnici”, dodao je.
Autori studije ističu kako njihovi rezultati osporavaju nedavne tvrdnje o porastu “prikrivenih” kardiovaskularnih poremećaja koji se navodno javljaju bez prisutnosti poznatih faktora rizika.
Smatraju da su ranija istraživanja možda propustila neke dijagnoze ili zanemarila nivoe rizika koji su bile ispod praga za kliničku dijagnozu. U propratnom uvodniku, kardiolog Neha Pagidipati sa Univerziteta Duke, koja nije učestvovala u istraživanju, naglasila je da ovi rezultati potvrđuju važnost upravljanja zdravstvenim rizicima pre nego što oni dovedu do ozbiljnih i potencijalno smrtonosnih posledica.
“Možemo – i moramo – bolje”, zaključila je.
Studija je objavljena u časopisu “Journal of the American College of Cardiology”.
