Svetom je odjeknula vest da porodica Brusa Vilisa nakon njegove smrti planira da donira njegov mozak u naučne svrhe, a stručnjak sada objašnava kakve je bolest frontotemporalna demencija i zašto je takav potez važan za medicinu.
Frontotemporalna demencija od koje boluje i Brus Vilis pogađa mlađu populaciju i mnogo brže napreduje, a trenutno ne postoji terapija, te bi potez njegove porodice mogao da utiče i a to da se javnost više upozori i upozna sa ovom bolešću, ističe za TV Prva profesor dr Branko Đurović, neurohirurg.
Kako je naveo, kada je u pitanju dijagnoza slavnog glumca, kod njega su najpre uočeni problemi sa govorom, a godinu dana nakon toga je došlo i do problema sa orijentacijom, zaključivanje, ponašanjem u prostoru, a sada već i do motoričke slabosti.
“Od 2023. godine imamo tačnu dijagnozu, frontotemporalnu demenciju. Ona pogađa mlađu populaciju, ljude od 45 do 65 godina i razlikuje se od one koja se svima poznatija i češća Alchajmerova demencija”, istakao je prof. dr Đurović.
Šta je frontotemporalna demencija?
Kako objašnjava profesor Đurović, kod Alchajmerove demencije najpre dolazi do gubitka kratkoročne memorije, pa onda dugoročne. Dok za Alchajmerovu bolest postoje i tri grupe lekova, to nije slučaj kada je reč o frontotemporalnoj demenciji.
“Kod ove bolesti pamćenje u početnoj fazi je intaktno, javlja se sa poremećajem govorne funkcije, poremećaja ponašanja, planiranja, a u kasnijem toku i motorička slabost”, naveo je prof. dr Đurović.
On je rekao da za frontotemporalnu demenciju nema terapije i poboljšanja i tok bolesti je brz, do fatalnog ishoda.
Ipak, dodaje da sada određeni eksperimentalni radovi naslućuju da bi jedan broj pacijenata mogao da dobije u bliskoj budućnosti određenu gensku terapiju. Taj deo pacijenata ima manju koncentraciju zaštitnog proteina u mozgu koji se zove progranulin.
“Radovi ukazuju da ako zdravi gen stavimo na jedan virusni vektor, nosač i ubrizgamo u delove mozga, to su čeoni i slepoočni kod ove bolesti, tajj zdravi gen će proizvoditi dovoljnu količinu tog zaštitnog proteina i na taj način će se neutralisati klinička simptomatologija”, objasnio je prof dr. Branko Đurović.
Faktori rizika i sprečavanje demencije
Doktor ističe da se ne zna koji su pravi razlozi zbog koji dolazi do demencije, ali se znaju faktori koji mogu da utiču na pojavu ove bolesti, odnosno koje životne navike smanjuju verovatnoću za njeno razvijanje.
Kako je objasnio, mozak je “lenj organ” i traži svoju komfornu zonu, voli da radi ponovljene stvari, poznate.
“Navike nisu dobre za mozak, trebalo bi da ga izbacimo iz komfora”, istakao je dr Đurović.
Kako je istakao, dokazano je da se mogu stvarati nove nervne ćelije, ali da proizvodnju povećanja fizička aktivnost, kognitivna aktivnost, ali i kvalitetno noćno spavanje.
