Srpsko-američki odnosi nekad i sad (2): Bomba na vitezove

D. Dekić - Vesti
EPA/JUSTIN LANE

Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećanje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom.

Ovo je govor predsednika SAD Tomasa Vudroa Vilsona upućen američkom narodu na četvrtu godišnjicu austro-ugarske objave rata, 28. jula 1919. godine. Iz današnje perspektive ovaj govor deluje potpuno neverovatno, baš kao što potpuno neverovatno deluje podatak da je srpska trobojka prva zastava neke strane države koja se zavijorila iznad Bele kuće. Može li se očekivati da se istorija ponovi i da Srbija i Amerika uspostave saradnju na isti onaj način na koji je predsednik Vilson pozvao svoje sunarodnike?

Ubiti „aždaju“

Za američkog ambasadora u Srbiji Kajla Skota to je moguće ukoliko se Srbi ugledaju na Svetog Đorđa i, metaforički rečeno ubiju „aždaju“ i umesto da se stalno vraćaju u prošlost, počnu da rade za budućnost.

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova i potpredsednik Vlade Srbije, ističe da je uspostavljanje dobre saradnje sa SAD visoko na listi spoljnopolitičkih prioriteta Srbije:

– Srbija je jasno pokazala da želi unapređenje odnosa sa SAD, koji bi bili utemeljeni na bogatoj zajedničkoj istoriji, savezništvima u dva svetska rata i zajedničkom strateškom opredeljenju ka uspostavljanju našeg regiona kao bezbednosno i ekonomski stabilnog i demokratski utemeljenog dela ujedinjene evropske zajednice država.

Međutim, ključno pitanje je da li Srbija može da zaboravi ono što je doživela 1999. godine.

Za istoričara Bojana Dimitrijevića Srbi su zapravo veoma brzo zaboravili NATO agresiju na Srbiju:

– Već sa Vladom Zorana Đinđića, a kasnije i Zorana Živkovića uspostavljeni su novi odnosi sa SAD. Uostalom, upravo zahvaljujući američkoj vojsci u sastavu Kfora, naše snage bezbednosti su 2001. godine preuzele kontrolu nad Kopnenom zonom bezbednosti, a zatim smo upravo zahvaljujući SAD počeli da menjamo svoje oružane snage, sa njima učestvujemo na zajedničkim vojnim vežbama. Međutim, jednostranim priznanjem Kosova 2008. cela priča je vraćena na početak i ti odnosi su ponovo bili narušeni, a ta slika se do danas nije mnogo promenila.

Prof. dr Lilijana Popesku, prorektor na nacionalnom Univerzitetu za politiku i javnu administraciju iz Bukurešta, ocenjuje za „Vesti“ da je uspostavljanje stabilnih i dobrih odnosa između Srbije i Amerike dobro i za stabilnost u regionu.

– Istovremeno, na taj način će se i dva naroda odužiti svojoj istoriji – ističe ugledna profesorka iz Rumunije i dodaje da je za svaki mali narod koji želi da ima jako savezništvo sa velikom i moćnom zemljom, bitno da pred sobom ima „širu sliku“, odnosno da shvati šta su sve prednosti koje dugoročno takva saradnja može da donese narodu.

Milijarde investicija

– Pogrešno je stalno se okretati u prošlost i sagledavati samo neke segmente istorije, poput događaja iz devedesetih kada je reč o Srbiji. Veoma je bitno shvatiti da je Balkan poslednjih decenija bio mesto nestabilnosti i konflikta i da to nije dobro ni za Srbiju, ali ni za zemlju u okruženju – ocenjuje profesorka Popesku.

Ocenjuje da je pogrešno porediti period od pre samo dvadeset godina sa ovim danas.

– Tada je na prostoru Zapadnog Balkana bilo mnogo više uticaja sa strane nego što je to danas. Danas imamo sasvim novu sliku i potrebno je biti pametan i shvatiti da je za svaki mali narod, poput Srba ili Rumuna, najpametnije da pronađe pravi model kako bi promovisali sopstvene interese u veoma komplikovanoj geostrateškoj situaciji. Amerika je bez ikakve sumnje nezaobilazni deo u tom mozaiku – naglašava prof. dr Lilijana Popesku.

Na sličan način razmišlja i Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine Srbije. Ocenjujući da su srpsko-američki odnosi danas na korektnom nivou, on naglašava da ima dosta prostora kako bi se unapredili.

– Situacija se poslednjih sedam godina menja nabolje. Srbija danas imam mnogo više prijatelja i u Kongresu, Senatu, ali i u Stejt departmentu i jako je bitno da se ona produbljuje.

Marinković kaže da su SAD do sada uložile u Srbiju oko tri milijarde evra investicija, kao i milijardu evra direktne pomoći za unapređenje infrastrukture.

– Rezultat saradnje je i oko 17.000 Srba koji rade u američkim kompanijama u zemlji. To je samo jedan od konkretnih dokaza koliko je Amerika spremna da radi za Srbiju i da nam pomogne – kaže Marinković.

A, da li će takva saradnja biti kontraproduktivna zbog odličnih odnosa Srbije i Ruske Federacije?

Marinković tu nema dileme i tvrdi da neće.

– Moguće je sarađivati i sa Rusijom i sa Amerikom. Uostalom, sa Rusijom nas povezuju tradicionalno dobri odnosi i mnogo više oblika saradnje, ali uveren sam da je to moguće postići i sa Amerikom. Ne vidim ništa sporno u tome da budemo saveznici sa obe ove zemlje, posebno što je to u najboljem interesu našeg naroda – zaključuje Marinković.

Dačić: Otopiti led

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić naglašava da su Srbija i SAD diplomatske odnose uspostavili 1881. godine, te da su od tada prolazili kroz više faza. Podsetio je da saradnja nije prekidana ni u hladnoratovskom periodu.

– Tokom raspada SFRJ i u periodu devedesetih godina prošlog veka, dolazi do zahlađenja i pogoršanja odnosa i stvaranja određenih negativnih narativa, sa čijim se efektima i danas suočavamo – naveo je Dačić.

Podsetio da je vrhunac pozitivnog razvoja odnosa SAD i Srbije predstavljalo savezništvo u Prvom svetskom ratu, navodeći da o tome svedoči i momenat kada se na Vidovdan, 28. jula 1918. godine, u čast odvažnog naroda, srpska zastava vijorila na Beloj kući, ali i na svim američkim javnim institucijama.

– Tog dana je u crkvama širom SAD pročitano, a u svim uticajnim dnevnim novinama i objavljeno, saopštenje američkog predsednika Vudroa Vilsona. On je, dirnut kolosalnim žrtvama i herojskim delima srpskog naroda, izrazio divljenje odvažnom srpskom narodu, koji je zbog ljubavi prema slobodi krenuo u borbu protiv znatno nadmoćnijeg neprijatelja – kazao je šef srpske diplomatije.

Marinković: Dragocena uloga dijaspore

Vladimir Marinković ističe da je srpska dijaspora nezaobilazan segment u građenju boljih odnosa Srbije i Amerike:

– Srpska dijaspora je nedvojiv segment bez koga nema strateškog partnerstva dve zemlje i mogućnosti da ti odnosi budu na vrhunskom nivou. Posebno zbog činjenice da u SAD živi veliki broj ljudi koji poreklom Srbi, a koji su na visokim društvenim pozicijama, u američkim korporacijama, u američkoj administraciji… Oni mogu dosta da doprinesu da ti odnosi budu bolji, da ovde budu što više investicija i naravno da imamo što veću podršku od najveće sile na svetu. Bez dijaspore je to nemoguće zbog čega moramo da radimo mnogo posvećenije na saradnji i koordinaciji naših aktivnosti sa rasejanjem.