Alergije na orašaste plodove pogađaju značajan broj dece i odraslih i spadaju među najčešće alergene.
Registrovana dijetetičarka objašnjava uzroke alergija na orašaste plodove, znake na koje treba obratiti pažnju i kako bezbedno uvesti ove namirnice u ishranu vašeg deteta.
Alergije na orašaste plodove pogađaju veliki broj dece i odraslih, te je važno uvoditi ih u ishranu deteta pažljivo i bezbedno, kako bi se na vreme uočili znaci alergijske reakcije.
Dr Kezija Džoj, registrovana dijetetičarka, nutricionistkinja i medicinska savetnica u kompaniji “Welzo” podelila je ključne informacije koje roditelji treba da znaju. šta uzrokuje ove alergije i koji su simptomi na koje treba paziti.
Šta uzrokuje alergiju na orašaste plodove?
Brojni faktori mogu doprineti razvoju alergije na orašaste plodove, ali genetika ima veoma važnu ulogu.
– Imuni sistem greškom prepoznaje neke proteine iz orašastih plodova kao štetne. To podstiče telo da oslobađa određene hemikalije, uključujući histamin, koje izazivaju alergijsku reakciju – na primer, oticanje, svrab ili probleme sa disanjem – objašnjava dr Džoj.
Ona dodaje da genetika igra ključnu ulogu u ovom riziku.
– Deca čiji roditelji ili braća i sestre imaju alergije, ekcem ili astmu verovatnije će biti prirodno sklona osetljivosti na orašaste plodove. Pored genetske predispozicije, detetova rana ishrana, izloženost okolini i ravnoteža dobrih bakterija u crevima dodatni su faktori koji mogu uticati na to da li će dete razviti toleranciju ili reaktivnost u najranijem uzrastu – navodi doktorka.
Treba li odlagati uvođenje orašastih plodova?
Ako ste zabrinuti zbog mogućih alergija, možda mislite da je najbolje sačekati da dete poraste pre nego što mu uvedete orašaste plodove u ishranu. Međutim, Kezija Džoj objašnjava da to nije delotvoran način prevencije.
– Postoje novi dokazi da rano, kontrolisano izlaganje hrani koja sadrži orašaste plodove može pomoći u smanjenju rizika od alergije kod beba, bez obzira na njihovu sklonost alergijama. Raste interesovanje za pristup prema kojem male količine, uvedene u kliničkom okruženju, mogu biti dovoljne da “nauče” imuni sistem da su proteini orašastih plodova prihvatljivi – kaže ona.
Kako navodi, ranije se verovalo da je odlaganje uvođenja bezbednije, ali istraživanja sada pokazuju da odlaganje može zapravo povećati osetljivost kod neke dece.
– Ipak, prevencija nije univerzalna – deca s teškim ekcemom ili jakom porodičnom istorijom alergija treba da se posavetuju sa pedijatrom ili alergologom pre nego što poslušaju savete o ranom uvođenju alergena – kaže doktorka.
Kako bezbedno uvesti orašaste plodove u ishranu?
Alergeni se mogu postepeno uvoditi deci nakon što počnu sa dohranom, obično oko šestog meseca života.
– Kod beba i male dece prevencija gušenja je ključna – nikako im ne dajte cele orašaste plodove – naglašava dr Kezija.
Umesto toga, može se koristiti puter od orašastih plodova, brašno od njih ili se orašasti plodovi sitno samelju i dodaju u jogurt ili kašice.
– Na taj način dete je bezbedno, a istovremeno izloženo proteinima orašastih plodova u svarljivom obliku. Počnite s veoma malom količinom, tek četvrtinom kašičice, i posmatrajte dete 15 do 20 minuta pre nego što mu ponudite još – objašnjava dijetetičarka.
Ona dalje objašnjava da ako nema reakcije, ponovite istu količinu, ali u odvojenim obrocima tokom nekoliko dana.
– Ako i dalje nema reakcije, postepeno povećavajte količinu tokom jedne do dve nedelje kako biste bili sigurni da se razvija tolerancija – navodi.
Koji su znaci alergijske reakcije?
Simptomi reakcije mogu uključivati sledeće:
Umereni simptomi:
- Koprivnjaču ili osip
- Blago oticanje usana, očiju ili lica
- Curenje ili zapušen nos, kijanje
- Svrab ili peckanje u ustima i grlu
- Mučninu, bol u stomaku, povraćanje ili proliv
Ozbiljne reakcije koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć:
- Otežano ili bučno disanje, sviranje u grudima
- Oticanje jezika ili osećaj stezanja u grlu
- Poteškoće pri govoru ili promuklost
- Vrtoglavicu, nesvesticu ili kolaps
- Bledilo i mlitavost kože (kod beba i male dece)
– Roditelji moraju imati plan za hitne situacije i razgovarati sa svojim lekarom o mogućoj upotrebi autoinjektora epinefrina ako se potvrdi da dete ima alergiju – zaključuje dr Džoj.
