Jedna jednostavna svakodnevna navika može ojačati varenje i imuni sistem i obezbediti telu važne hranljive materije.
Prema medicinskom tehničaru Džonu Kimu, upravo se to dešava kada u rutinu uvrstimo čašu kefira. Ovaj drevni fermentisani napitak sličan je jogurtu, ali je ređe teksture i sadrži znatno više probiotičkih kultura.
Kefir može da sadrži više od 60 sojeva bakterija, uključujući i kvasce, za razliku od većine jogurta koji ih imaju tek nekoliko. Ta raznolikost pomaže u uspostavljanju ravnoteže crevne flore, što je važno za varenje, apsorpciju hranljivih materija pa čak i regulaciju raspoloženja.
Oko 70 odsto imunog sistema nalazi se u crevima, pa održavanje mikrobne ravnoteže posredno utiče i na imunu funkciju. Kefir sadrži i bioaktivna jedinjenja sa mogućim protivupalnim i antioksidativnim svojstvima, a tokom fermentacije laktoza se delimično razgrađuje, zbog čega ga neke osobe lakše podnose od mleka, piše SheFinds.
Najbolje je birati obične, nezaslađene varijante
Osim probiotika, kefir je i nutritivno bogata namirnica. Prirodno sadrži kalcijum, proteine, vitamin B12, vitamin B2 (riboflavin), magnezijum i fosfor, koji su važni za zdravlje kostiju, proizvodnju energije, funkciju nervnog sistema i rad mišića. Zbog te kombinacije često se smatra snažnijim izborom od tradicionalnog jogurta. Mnogi ga jednostavno dodaju u smuti, doručak ili ga konzumiraju samostalno.
Svakodnevna čaša kefira može podržati ravnotežu u crevima, pomoći odbrambenom sistemu organizma i obezbediti ključne nutrijente za optimalno funkcionisanje.
Iako nije čudotvoran lek, uključivanje fermentisane hrane poput kefira u uravnoteženu ishranu može doprineti boljem probavnom i metaboličkom zdravlju.
Preporučuje se postepen početak, naročito ako niste navikli na fermentisanu hranu. Takođe je bolje birati obične, nezaslađene varijante kako biste izbegli dodatne šećere.
