Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Učesnici istraživanja koji su izbegavali kasne večernje obroke zabeležili su merljiva poboljšanja u nizu zdravstvenih pokazatelja, od krvnog pritiska do nivoa šećera u krvi, i to bez ikakvih promena u vrsti ili količini hrane koju su jeli.
Nova studija sugeriše da tempiranje obroka, a posebno izbegavanje hrane tri sata pre spavanja, može značajno unaprediti kardiovaskularno i metaboličko zdravlje, piše Food & Wine.
Vreme obroka važnije od sadržaja tanjira
Iako se saveti o zdravoj ishrani najčešće odnose na to šta stavljamo na tanjir, sve veći broj istraživanja pokazuje da je vreme obroka podjednako važno. U februaru su naučnici sa Northwestern Medicine objavili u časopisu Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology rezultate studije koja je istraživala kako usklađivanje noćnog posta sa prirodnim ciklusom spavanja i budnosti utiče na zdravlje. Cilj je bio da se proveri može li se, bez promene kalorijskog unosa, poboljšati ključne pokazatelje zdravlja srca i metabolizma.
Tok istraživanja
Istraživački tim okupio je 39 dobrovoljaca starosti od 36 do 75 godina, koji su imali prekomernu telesnu težinu ili gojaznost, kao i povišen rizik od kardiometaboličkih bolesti. Učesnici su podeljeni u dve grupe. Prva je pratila protokol produženog noćnog posta, što je značilo da su morali da izbegavaju hranu tri sata pre spavanja. Kontrolna grupa zadržala je svoje uobičajene navike. Obe grupe su takođe prigušivale svetla tri sata pre odlaska na spavanje.
Značajna poboljšanja za zdravlje srca
Nakon sedam i po nedelja, tim je utvrdio da su učesnici iz grupe sa produženim postom imali niži noćni krvni pritisak, pravilniji srčani ritam tokom spavanja i bolju kontrolu šećera u krvi tokom dana. Ipak, intervencija nije pokazala poboljšanje u ukupnoj osetljivosti na insulin. Konkretno, krvni pritisak im se snizio za 3,5 odsto, a broj otkucaja srca za 5 odsto, što su istraživači ocenili kao “važan znak kardiovaskularnog zdravlja”. Takođe su pokazali snažniji dnevno-noćni obrazac srčanog ritma, što je povezano sa boljim zdravljem srca.
“Usklađivanje perioda posta sa prirodnim ritmovima budnosti i spavanja može poboljšati koordinaciju između srca, metabolizma i sna, što zajedno štiti kardiovaskularno zdravlje”, izjavila je dr Danijela Grimaldi, glavna autorka studije i vanredna profesorka neurologije na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univerziteta Nortvestern.
Praktična strategija dostupna svima
Istraživači su naglasili da su se učesnici pridržavali protokola u čak 90 odsto slučajeva, što pokazuje da je ovakav pristup izvodljiv i u svakodnevnom životu. Dodali su da bi ovo mogla biti efikasna “nefarmakološka strategija za poboljšanje kardiometaboličkog zdravlja”.
“Nije važno samo koliko i šta jedete, već i kada jedete u odnosu na to kada spavate. To je ključno za fiziološke koristi koje donosi vremenski ograničen unos hrane”, zaključila je dr Filis Zi, dopisna autorka studije.
