Naši geni imaju manji uticaj na dužinu života nego što mislimo.
Način života, poput unosa tečnosti, upravljanja stresom i navika spavanja, mnogo snažnije utiče na brzinu starenja.
Nikada ne pravite pauzu
Hronično prekovremeno radno opterećenje drži simpatički nervni sistem stalno aktivnim, što vodi ka sagorevanju, poremećajima raspoloženja i oslabljenom imunitetu, piše Health.
– Naša biologija funkcioniše u ritmovima, budnost i san, stres i oporavak. Kada nikada ne stanemo, oduzimamo telu vreme potrebno za obnovu – kaže dr Kevin Mistri.
Dr Mistri savetuje da svakog popodneva odvojimo 15 minuta za nestrukturisano vreme. Dopustite mislima da lutaju bez osećaja krivice i vratite zaboravljenu veštinu nerada.
Hronična dehidratacija
Mnogi ljudi žive u dugotrajnom stanju blage dehidratacije, što utiče na rad mozga, detoksikaciju i podmazivanje zglobova.
– Dehidratacija smanjuje zapreminu moždanog tkiva i pogoršava koncentraciju, raspoloženje i pamćenje – navodi dr Mistri.
Vremenom to dovodi do umora, ubrzanog starenja kože, problema sa bubrezima i slabije otpornosti na stres. Preporuka je da dan započnemo velikom čašom vode sa malo morske soli i limuna, a zatim da pijemo vodu ravnomerno tokom dana.
Preterano nošenje slušalica
Slušalice pomažu koncentraciji, ali njihovo dugotrajno korišćenje može imati negativne posledice.
– Dugotrajna upotreba slušalica odvaja vas od senzornog okruženja i preopterećuje slušni sistem, što dovodi do mentalnog zamora – ističe doktor.
Prekomerna upotreba može uticati i na loše držanje tela, pritisak na nerve, smanjen protok krvi ka mozgu i slabiju respiratornu funkciju.
Preskakanje treninga snage
Mišićna masa je jedan od ključnih pokazatelja zdravog starenja. Njeno smanjenje usporava metabolizam i povećava rizik od dijabetesa.
– Mišići proizvode snažne antiinflamatorne supstance koje štite mozak i imunitet – kaže dr Mistri.
Dovoljno je deset minuta vežbi sa sopstvenom težinom svakog jutra.
Život pod stalnim stresom
Hronični stres povezan je sa srčanim oboljenjima, digestivnim problemima i slabijim imunitetom.
– Stres ubrzava ćelijsko starenje i povećava rizik od hroničnih bolesti povezanih sa godinama – kaže dr Dženifer Hankenson.
Vežbe svesne pažnje, meditacija ili duboko disanje, čak i pet do deset minuta dnevno, mogu značajno pomoći.
Zapostavljanje oralne higijene
Pranje zuba pred spavanje važnije je za dugovečnost nego što se misli. Ljudi koji to rade imaju manji rizik od prerane smrti.
– Bakterije iz usne duplje mogu putem krvi uticati na zdravlje srca – navodi Dr Hankenson.
Spavanje sa šminkom
Ova navika ubrzava starenje kože, remeti regeneraciju i podstiče pojavu akni.
– Tokom dubokog sna koža se najintenzivnije obnavlja. Zapušena površina ometa taj proce – smatra dr Mistri.
Preporučuje se skidanje šminke prirodnim uljem poput jojobe uz blagu masažu lica.
Stalna vezanost za uređaje
Neprestano izlaganje ekranima drži nervni sistem u stanju pripravnosti.
– Vagus nerv, koji smiruje srce i varenje, zahteva trenutke tišine – navodi dr Džozef Mersola, doktor osteopatije.
Odmor nije lenjost, već obnova.
Negativan pogled na život
Dugotrajna negativnost utiče na mentalno i fizičko zdravlje.
– Negativne emocije vremenom mogu doprineti hroničnim upalama i stresu – ističu doktori.
Vođenje dnevnika zahvalnosti i okruživanje pozitivnim ljudima može napraviti veliku razliku.
Odsustvo planova
Nedostatak svrhe negativno utiče na psihu i telo.
– Imati čemu da se radujete donosi motivaciju i vitalnost – navode psiholozi.
Neizazivanje mozga
Bez novih izazova mozak gubi prilagodljivost.
– Nedostatak mentalne stimulacije povećava rizik od kognitivnog propadanja – kažu oni.
Nedostatak društvenog života
Socijalna izolacija dugoročno narušava zdravlje.
– Boravak među ljudima kroz aktivnosti koje volite štiti mentalno zdravlje – navodi Džesika Korona Irvin, registrovana medicinska sestra.
Celodnevno sedenje
Dugotrajno sedenje usporava metabolizam i slabi mišiće.
– Kretanje šalje snažne signale protiv starenja – kaže dr Mersola.
Preporuka je ustajanje na svakih 30 minuta i svakodnevno kretanje od 30 do 45 minuta.
