Ove godine “Tužni ponedeljak”, odnosno “Blue Monday“, pada 19. januara. Svaki treći ponedeljak u januaru – smatra se “najdepresivnijim danom u godini”, a kroz dve decenije, “Blue Monday” postao je globalni fenomen. Međutim, šta zapravo kažu psiholozi, da li u svemu tome zaista postoji naučno utemljenje ili je u pitanju – samo mit.
“Tužni ponedeljak” ustanovljen je 2005. godine u Velikoj Britaniji, a osmislio ga je tadašnji predavač psihologije Klif Arnal, u saradnji sa PR agencijom koja je radila za jednu turističku kompaniju. Cilj je tada bio praktičan – ljudi su neraspoloženi i treba ih motivisati da zimsku melanholiju pobede rezervisanjem putovanja.
Osmišljena je takozvana “formula”, uključujući sve faktore koji utiču na neraspoloženje tokom januara: loše vremenske prilike, završetak praznika, povratak na posao i svakodnevnu rutinu, ispražnjeni računi i nagomilani dugovi i odustajanje od novogodišnjih odluka. Sve to zajedno, smatrali su, rezultira nedostatkom energije i niskim nivoom motivacije.
Međutim, kako je Arnala angažovala turistička kompanija, stručnjaci su ovaj dan već tada smatrali – marketinškim trikom – za podizanje zarade. Ubrzo je ovaj pojam u modernoj kulturi postao globalno popularan, te su psiholozi upozoravali da depresija nije jednodnevno stanje, ukazujući na njegov potencijalno štetan uticaj, posebno kod osoba koje se zaista bore s depresijom.
“Formula” za Blue Monday nema naučno utemeljenje, tvrde, jer su u nju uključene subjektivne varijable. Raspoloženje se menja individualno i istraživanja pokazuju da ne postoje podaci naglog skoka depresije baš tog dana. Britansko psihološko društvo čak je i javno kritikovalo koncept, nazivajući ga: “pseudo-naukom korišćenom u marketinške svrhe”.
Pa iako ovaj koncept nije zasnovan na naučnim činjenicama, danas, međutim, dve decenije kasnije – mnoge kompanije i dalje koriste ovaj dan za kampanje mentalnog zdravlja ili popuste i prodaju različitih proizvoda. Upravo zbog toga, danas se “Blue Monday” smatra marketinškim trikom. Tako se i sam njegov tvorac – javno distancirao od ove ideje, istakavši da je pogrešno korišćena i pojednostavljena.
Ono što je, međutim, dobro proizašlo iz toga jeste – što se danas ovaj fenomen često koristi i kao podsetnik u cilju podizanja svesti o značaju mentalnog zdravlja.
