Mada naši čitaoci i drugi dobrotvori iz celog sveta, najviše iz Evrope i Australije, skoro svakodnevno šalju donacije u Rašku oblast – Sandžak, na sever Kosova i u pogranične delove između Srbije i Crne Gore i tako pomažu opstanak više od stotinu dugogodišnjih(stalnih) štićenika našeg Humanitarnog mosta, mnogi nevoljnici iz ovih zabitih i siromaššnih krajeva svakodnevno i traže pomoć.
Stari i bolesni
Reč je uglavnom o starima, bolesnima i siromašnima o kojima niko ne brine, koji nemaju kome da se obrate za pomoć i kojima su “Vesti” i naša dijaspora jedina nada. Svi su skromni i zahvalni i niko ne preteruje u zahtevima, ne treba im, kažu, mnogo, tek toliko da kupe lek, hleb, ogrev i plate struju.
Jedan takav poziv upravo nam je stigao iz Sjenice od porodice Baždar kojoj naši čitaoci povremeno pomažu desetak godina. Glava familije, starina Raho godinama je teško bolestan i nepokretan, a sve četvoro njegove odrasle dece: Elko, Safija, Sabaheta i Ela žive s teškim smetnjama u razvoju i velikoj bedi, da nije bilo dobrih ljudi iz ovog kraja i donacija iz dijaspore oni bi se tokom zime smrzavali, jer ne bi mogli da kupe drva i ugalj, ne bi imali ni za lekove, niti da se prehrane.
– Svega nam je ponestalo ovih dana, petoro usta nije lako nahraniti i struju u kući obezbediti, mnogo nam treba i za lečenje, jer smo svi na lekovima, da nije narodne kuhinje u Sjenici bili bi gladni – žali se Elko Baždar i moli nas da svim dobrotvorima iz belog sveta, posebno onima koji su poreklom sa ovih prostora, prosledimo apel njegove porodice za pomoć.
Pomoć za nevoljnike
Pomoć je preko potrebna i porodici siromašnog Slobodana Bandovića iz pešterskog sela Gradac koja je deceniju i po štićenik Humanitarnog mosta “Vesti”. Mada su im naši čitaoci pomogli da sagrade manju kuću, u koju su se uslili krajem prošle godine, Slobodan, njegova supruga Stanka, majka Marija i deca Stefan, Petar i Milica jedva opstaju u pešterskoj zabiti, jer Slobodan svojim nadničenjem ne može da ih prehrani, pa pomoć često traže i dobijaju u sjeničkoj narodnoj kuhinji.
– U oktobru prošle godine zadesila nas je strašna tragedija, preminuo nam je sin Radiša koji je imao deset godina i kome su čitaoci “Vesti” puno pomagali tokom dugogodišnjeg lečenja. Sada nas, osim bede i sirotinje, ubija i tuga za detetom – priča Slobodan i naglašava da je ranijih godina povremeno stizala pomoć dobrih ljudi, a da je poslednjih meseci sve stalo.
– Nadamo se da nas dobrotvori nisu zaboravili i da će nam pomoći da prehranimo i školujemo naše mališane, hvala im unapred – ističe Slobodan.
Već godinu dana Hidajet Pljakić iz Oraša kod Tutina, od prošle godine žitelja Novog Pazara, kome su pomagali punih 25 godina. Ovaj hrabri čovek amputiranih nogu živi bez ikakvih prihoda i od ljudske dobrote, ne može da pomogne ni sebi, a ni supruzi Bajramki koja je jedva pokretna. Da bi bili bliže lekarima, Hidajet i Bajramka su se, uz pomoć dobrotvora iz dijaspore, prošle godine doselili u Novi Pazar gde žive teško i jedva opstaju. Pošto im je svaka pomoć presahla, apeluju na dobre ljude da im pomognu da kupe lekove, da Bajramka operiše kukove i da otplate manji stan koju su kupili na kredit.
Beskrajno zahvalni
– Nama su dobri ljudi već mnogo pomogli i zbog toga smo im beskrajno zahvalni, ali pošto smo oboje teški invalidi i potpuno nesposobni, bez pomoći dobrotvora ne možemo dalje. Nadamo se da će nam uskoro stići bar neka pomoć – priča Hidajet.
Beda i neimaština
Pomoći se nada i usamljena baka Hankija Kurtanović iz Tutina, koja takođe nema nikakva primanja i jedva preživljava u bedi i nemaštini. Dobri ljudi su joj svojevremeno renovirali i utoplili brvnaru u kojoj živi, pošto su se potom donacije dobrotvora manje, a ove godine potpuno presahle, baka ne može da kupi lekove i najneophodnije namirnice, niti da plati struju, nada se da ipak nije zaboreavljena i da će pomoć uskoro stići i na njenu adresu.
