Za 25. godišnjicu pada Berlinskog zida (9. novembar 1989. godine), glavni grad Nemačke je pripremio slavlje. Povodom ovog istorijskog događaja, u Berlinu su organizovane brojne manifestacije i izložbe svrstane u tri osnovne tematske celine: podela grada, hladni rat i ponovno ujedinjenje.
Dve umetničke akcije posebno su privukle pažnju mnogobrojnih gostiju: veliki koncerti na samoj Brandenburškoj kapiji, na kojem učestvuju velika imena svetske i nemačke muzičke scene i 15 kilometara duga svetlosna instalacija od oko 7.000 velikih, svetlećih balona koji su gusto poređani po liniji nekadašnjeg zida u samom centru grada.
Gorbačovu počasti
|
Vrhunac napetosti |
Programom proslave je predviđeno da posle govora još uvek aktuelnog gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta, nekadašnji opozicionari iz Nemačke demokratske republike (DDR), na čelu sa aktuelnim predsednikom Nemačke Joahimom Gaukom, puste u vis prve balone uz pratnju Betovenove "Ode radosti", a potom da polete svi baloni sa svojih tri metra visokih podesta, formirajući spektakularnu sliku koja će, ako vreme bude vedro, moći da se vidi i iz svemira.
Trodnevna proslava počela je u petak, kada je bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov posetio čuveni granični prelaz Čekpoint Čarli i ostavio otiske ruku u spomeniku koji će ubuduće stajati na tom mestu.
Sve je to u čast maglovite noći od pre četvrt veka kada su hiljade građana istočnog dela grada prešle strogo čuvanu "liniju smrti", koja je prethodno skoro tri decenije bila nepremostiva prepreka.
Razlozi za podizanje zida
Razlog za podizanje zida 13. avgusta 1961. godine istoričari danas vide pre svega u nameri da se zaustavi odliv mladih na Zapad. Nemačka, podeljena na okupacione zone sila pobednica u Drugom svetskom ratu, počela je da se razvija neujednačenim tempom. Dok su tri zone pod kontrolom SAD, Velike Britanije i Francuske počele brz ekonomski oporavak zahvaljujući ogromnim investicijama iz Amerike, deo pod uticajem tadašnjeg SSSR je živeo mnogo lošije. To je imalo za posledicu migraciju ogromnog broja pre svega mladih ljudi ispod 25 godina. Samo u toku 1960. godine istočnu zonu je trajno napustilo oko 200.000 ljudi i DDR-u je pretio privredni kolaps. Zbog toga je prvi čovek DDR-a Valter Ulbriht naredio da se izvrši fizička podela između dve nemačke države.
