On je 1973. napravio simulator na osnovu pojave da se slatka i slana voda mešaju sve dok se njihov salinitet ne izjednači. Leb je između dve vrste vode postavio specijalne polupropusne membrane i na njihovim krajevima izmerio razliku u naponu. Ali, u to vreme praktična primena te ideje bila je preskupa.
Naučnici u holandskom Centru za obnovljivu tehnologiju vode 36 godina kasnije, u gradu Vetsusu, pokušavaju da naprave nov prodor koji su nazvali ’’Koncept plava energija’’.
|
Istraživanje finansiraju holandska vlada, energetske i proizvodne firme. Cilj je pronalaženje jeftinih membrana i njihovo testiranje u realnim uslovima. Studije su pokazale da su za to najpogodnija ušća reka. |
"Morska voda sadrži dve vrste čestica – jone natrijuma i jone hlora. Jedni su pozitivni, a drugi negativni. Ako u rezervoar sa mešavinom slatke i slane vode potopimo dve membrane, od kojih jedna propušta pozitivne, a druga negativne jone, između njih će poteći struja," izjavio je šef istraživačkog tima, Jus Virman za "Glas Amerike".
Virman, međutim, priznaje da membrane koje koristi njegov tim, još nisu dovoljno jeftine za masovnu proizvodnju.
"Sve moramo da optimalizujemo. Rastojanje između membrana mora da bude mikroskopski malo, kao i sami odstojnici, kako bi električni otpor bio što manji. S druge strane, voda mora da slobodno prolazi kroz membrane," objasnio je Virman.
Profesor tehnologije bioreciklaže na Univerzitetu Vageningen Sis Buisman smatra da bi od protoka jednog kubnog metra slatke vode u sekundi mogao da se dobije jedan megavat električne energije.
"Sa nizom kontejnera morske vode dugim kilometar i po, u kanalu Af sluit dajk, mogli bismo da sagradimo instalaciju od 200 megavata," rekao je profesor Buisman.
Ako troškovi izgradnje takvog postrojenja padnu, stručnjaci kažu da bi tehnologija ’’plave energije’’ mogla da zadovolji čak trećinu potreba za električnom energijom u Holandiji.
