Evropa postaje kontinent vanbračnih zajednica, što potvrđuje poslednja statistika Evropskog statističkog biroa, prema kojoj je broj beba rođen u tim neformalnim vezama dostigao 42 odsto. U osam evropskih država je van braka rođeno više od polovine mališana, a da je i Srbija na evropskom putu, govori 200.000 parova koji žive bez burme i više od četvrtine dece rođene u vezama bez venčanog lista.
Poslednje brojke Evrostata kažu da je u Srbiji 64.399, ili 26,8 odsto vanbračnih beba došlo na svet 2018. Ako se zna da je na početku novog milenijuma, 2000. godine svaka peta žena otišla da se porodi, a da nije pre toga stala na “ludi kamen” jasno je da je za nepune dve decenije prilično porastao broj onih koji se odluče na majčinstvo bez braka. Mada te brojke nisu male, Srbija, za sada, za nekih petnaestak odsto kaska za evropskim procentima, dok su neke članice Evropske unije ubeležile da je broj rođenih vanbračnih mališana premašio one rođene u braku. Više od 50 odsto beba čiji su roditelji bez venčanog lista došlo je na svet u Švedskoj, Danskoj, Holandiji, Estoniji, Portugaliji, Bugarskoj i Sloveniji, a rekord drži Francuska, sa čak 60 procenata.
Srbija je od 2000. godine kada je imala od 20,7 procenata vanbračno rođene dece, za nepune dve decenije, odskočila za 6,1 odsto. U EU je taj skok išao u koracima od sedam milja, pa je procenat mališana došlih na svet van braka na startu milenijuma bio oko 25, da bi, u istom periodu, skočio za čitavih 17 odsto.
Srbija pokazuje još neke tendencije. Broj sklopljenih brakova ne samo da opada, već se kod matičara ide u sve kasnijim godinama života, a i sve je više razvoda. O tome svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je tokom 2019. godine zaključeno 35.570 brakova, ili 2,1 manje u odnosu na 2018. kada je bilo 36.321 venčanja. Istovremeno je sklopljeno 28.113 prvih brakova što je, takođe, pad od 3,1 odsto u odnosu na godinu ranije. Od 2011. godine se broj venčanih listova kreće između 35.000 i 36.500, a cifre pokazuju da na 1.000 stanovnika Srbije dođe tek 5,1 brak.
Fraza “mladi ulaze u brak” polako ostaje u prošlosti, pošto se parovi venčavaju kada zagaze u četvrtu deceniju života.
– Prosečna starost pri zaključenju braka, za mladoženje iznosi 34,5 godina, a za njihove izabranice 31,3 godine – ukazuje zaključak Republičkog zavoda za statistiku.
Ako i odu pred matičara, neretko posle nekog vremena završe u sudu sa zahtevom za razvod, a kako podaci govore, razvoda je sve više. U 2019. godini okončan je brak 10.899 parova, ili čak devet odsto više u odnosu na 2018. Broj razvoda u Srbiji je dostigao 1,6 na 1.000 stanovnika, a pokazuje se da bračni partneri odlučuju za razvod najčešće u petoj deceniji života, pri čemu je prosečna starost muškarca 44,2 godine, dok je kod žena 40,6 godina.
Sve pokazuje da braku i porodici kakve poznajemo vekovima ozbiljno preti više različitih oblika zajedništva u kojima se rađaju mališani: od veza gde roditelji i pored rođenja bebe nastavljaju da žive odvojeno, ali se posećuju i oboje staraju o naslednicima, preko onih u zajedništvu “bez papira”, do krnjih porodica koje imaju jednog roditelja, najčešće majku i dete.
Na pragu prošlog veka, u Srbiji je bilo gotovo nezamislivo da par živi zajedno bez venčanog lista, a još je bilo “ugovorenih brakova” gde su se mladenci prvi put videli uoči venčanja na koje su se odlučile njihove porodice. Već o koncu 20. veka i početkom ovog, emancipacija je stvorila atmosferu u kojoj postaje normalno da muškarac i žena žive zajedno, a da nisu rekli sudbonosno “da”.
– Dugo sam gurala karijeru i bila veoma uspešna, a onda sam shvatila da sam na pragu četrdesete i da mi biološki sat otkucava sitno – kaže jedna od majki koja je rešila da sama odgaja dete.
Neretko se čuje da on nije hteo brak, a ona je želela dete sa njim i baš je bilo briga da li će prihvatiti da bude otac, jer uz svoj stan i posao imala je dovoljno uslova da mališana odgaja sama.
Ili da je ljubav prestala, da su se rastali kada je saznala da je trudna i da želi bebu. Jedna od takvih majki ne krije da je shvatila da će je, ako se pojavi pravi, voleti i sa detetom koje nije njegovo i sreću je našla sa drugim partnerom.
– Želeli smo potomstvo, ali ne i brak koji podrazumeva gubitak slobode i čvrstu zajednicu sa brojnim obavezama, pa smo rešili da živimo bez papira – neretko kažu parovi koji žive bez venčanice, pa je automatski i sve manje odlazaka pred matičara.
Dok heteroseksualni brak postaje sve ređa opcija, gej populacija bije bitku da ode pred matičara, jer tvrde da je to put da ostvare sva prava koja imaju bračni partneri. Među zemljama koje priznaju istopolne brakove su zemlje Beneluksa, Skandinavije, Francuska Španija, Portugal, Velika Britanija, Irska, Slovenija, Južnoafrička Republika, Argentina, Urugvaj, Brazil, Novi Zeland, Kanada i SAD.
Rekord u Kostolcu
U Srbiji u vanbračnim porođajima prednjači Kosotolac, gde je nadpolovičan broj, čak 56 odsto žena bilo neudato kada je na svet donelo dete. Najmanje beba van braka se rodi u Ivanjici, a pokazuje se da je u tom mestu svega pet odsto majki rešilo da rodi dete bez venčanog lista.
Grci brane čast
Nekoliko evropskih država čuva “čast” tradicije i klasične bračne zajednice, pa se u velikom procentu bebe rađaju u braku. To su Grčka, gde je tek svako deseto novorođenče vanbračno, a slede je Češka, Litvanija i Hrvatska u kojima je više od 70 odsto beba rođeno, pošto su prethodno njihovi roditelji bili kod matičara.
