Infarkt ne mora da počne jakim bolom u grudima.
Evo šta su na panelu u organizaciji eKlinika portala „Moje srce, moja priča“ poručili lekari – i zašto gojaznost nikada nije samo estetski problem.
Vodeći stručnjaci podelili su najnovija saznanja o kardiovaskularnim bolestima, gojaznosti i rehabilitaciji nakon infarkta. Fokus je bio na prevenciji, ranom prepoznavanju simptoma i promenama životnih navika koje čuvaju srce. Izdvojili smo po tri ključne poruke svakog od učenika ovog panela.
Zašto je vreme najvažniji faktor kod infarkta
Interventni kardiolog dr Dalibor Dragišić podsetio je da je svaki minut dragocen kada je u pitanju srčani udar.
– Bol u grudima ne mora da bude razarajući – češće je u vidu pritiska ili stezanja, praćen malaksalošću, preznojavanjem i strahom.
– Ako intenzivan, pritiskajući bol traje 15-20 minuta, to je jasan signal da nešto nije u redu i da odmah treba zvati Hitnu pomoć.
– Kod dijabetičara bol u grudima često izostaje, pa se gubi dragoceno vreme. A u infarktu je vreme jednako miokard.“
Gojaznost: bolest, a ne estetski problem
O značaju gojaznosti govorio je endokrinolog dr Boško Stepanović, naglašavajući da se ona ne može svesti na pitanje izgleda.
– Gojaznost je hronična, progresivna i relapsirajuća bolest.
– Povećava rizik od infarkta, dijabetesa i maligniteta mehaničkim i metaboličkim putem.
– Lečenje gojaznosti je aktivna terapija, a ne stvar estetike.
Deca sa stomačićem već su u riziku
Endokrinolog prof. dr Vesna Dimitrijević-Srećković skrenula je pažnju na to da kardiovaskularni rizici nastaju mnogo ranije nego što mislimo.
– Stomačna gojaznost (žene >80 cm, muškarci >94 cm) znači hiperinsulinizam i rizik za hipertenziju.
– Deca sa stomačićem već sa 7 godina pokazuju rane faktore rizika: insulinsku rezistenciju, masnu jetru i mikroalbuminuriju.
– Mediteranska ishrana, sa manje zasićenih masti i više vlakana i omega-3, realno smanjuje rizik.“
Rehabilitacija posle infarkta traje ceo život
O važnosti rehabilitacije govorio je dr Andreja Kovačević, specijalista kardiološke rehabilitacije.
– Rehabilitacija posle infarkta ima tri faze – akutnu, stacionarnu i doživotnu.
– Najveće greške pacijenata su prekid fizičke aktivnosti, zanemarivanje lekova i povratak starim navikama.
– Četiri grupe lekova su obavezne doživotno: acetilsalicilna kiselina, antihipertenzivi, beta-blokatori i statini.
Zašto je važno da svoje srce čuvamo svaki dan, a ne tek posle bolesti
Poruka sa panela „Moje srce, moja priča“ je jasna i jednoglasna: naše srce šalje poruke, samo je pitanje da li ga slušamo i na pravi način razumemo. Simptomi ponekad nisu dramatični, ali svaka nelagodnost u grudima, zamaranje ili neobjašnjiv umor mogu biti znak da je vreme da potražimo pomoć.
Gojaznost, stres i loše navike nisu samo prolazni problemi – oni stvaraju tihu podlogu za ozbiljne bolesti koje menjaju život. Stručnjaci su podvukli da je infarkt moguće sprečiti, ali i da se život nakon njega ne završava. Naprotiv, uz disciplinu, rehabilitaciju, terapiju i podršku porodice i zajednice, srce može dobiti novu šansu.
Briga o srcu nije nešto što počinje nakon bolesti – ona počinje danas, pri svakom našem izboru: u koraku šetnje, u obroku koji pripremamo, u odluci da prekinemo sa cigaretama, u odluci da odemo na pregled. Srce nije parni organ – imamo samo jedno, i svako od nas ima moć da ga sačuva.
