Turska ofanziva u Siriji – EU je tu nemoćna

Dojče Vele
EPA/STR

Situacija u Siriji je, nakon početka invazije turske vojske na kurdska područja na severu te zemlje, postala još komplikovanija. Evropska unija izražava zabrinutost, ali nešto više od toga ona ne može da uradi.

Nakon početka turske vojne ofanzive na kurdska područja na severu Sirije, lideri Evropske unije uzdržali su se od zvaničnih izjava. I satima nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan počeo sa realizacijom svojih pretnji, a SAD povukle svoje trupe, komesarka EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nije se javila za reč. Trebalo joj je dugo da bi pripremila izjavu usaglašenu sa 28 zemalja-članica EU.

Tek tada se oglasila Mogerinijeva portparolka saopštivši da „oružani sukobi ne samo da pojačavaju patnje stanovništva i mogli bi da izazovu masovni progon“, već i ugrožavaju aktuelne diplomatske napore s ciljem prevazilaženja konflikta u Siriji.

Makron solidaran

Samo se francuski predsednik Emanuel Makron oglasio u sredu. On se u Parizu susreo s predstavnicima kurdskih milicija protiv kojih turski predsednik vodi vojnu ofanzivu. Makron je izjavio da je „duboko zabrinut“ zbog vojne ofanzive. Portparolu Sirijske demokratske armije (SDF), koju vode Kurdi, Makron je pružio garancije da će Francuska, kako je rekao, i dalje biti solidarna s Kurdima.

Francuska i Velika Britanija nameravaju da zatraže održavanje vanredne sednice Saveta bezbednosti UN. Što se tiče same EU, tek naredne sedmice, na redovnom sastanku ministara spoljnih poslova zemalja-članica, razgovaraće se o najnovijim dešavanjima u Siriji.

Evropska unija je proteklih osam godina pokušavala da umanji humanitarne posledice rata u Siriji i da, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, radi na pronalaženju političkog rešenja za konflikt. Ali na kopnenu vojnu intervenciju Evropljani – na negodovanje SAD – nisu bili spremni. Samo su Francuska i Velika Britanija učestvovale u vazdušnim napadima na uporišta radikalno-islamističke „Islamske države“ (IS) u Siriji.

„Bez zajedničke politike EU“

Komesarka EU Federika Mogerini stalno podseća da je EU organizovala tri velike donatorske konferencije i potrošila oko 11 milijardi evra na humanitarnu pomoć. Uprkos tome, u slučaju Sirije još uvek se ne može govoriti o zajedničkoj spoljnoj politici EU, smatra Jasmine El-Gamal iz briselskog trusta mozgova Atlantski savet. „Politika EU prema Siriji trebalo bi da bude konzistentna i koherentna, ali ona međutim ne postoji. Mi stalno pričamo šta bi EU morala da učini, ali ako se pogledaju članice pojedinačno, vidi se da postoje veoma različiti pristupi. Jedni su više borbeni, drugi žele samo da čekaju. Ne postoji jedinstven stav o tome kako bi se trebalo odnositi prema režimu sirijskog vlastodršca Asada. A kada je reč povratku boraca IS ili odnosu prema izbeglicama, tu svaka članica EU ima drugačije mišljenje“, kaže El-Gamalova.

– Ako se važne zemlje ne dogovore o tome u kojoj meri žele da se angažuju u Siriji, postoji opasnost da evropski glas uopšte neće igrati nikakvu ulogu – kaže Jasmine El-Gamal.

Sporazum o izbeglicama s Turskom ima prednost

To je već realnost, smatra ekspert za spoljnu politiku grupacije konzervativaca u Evropskom parlamentu, Mihael Galer. On kaže da Evropljani godinama stoje po strani kada je reč o sirijskom konfliktu.

– Kao rezultat toga, sada smo van svakog neposrednog uticaja. Čak i uticaj EU na Tursku, koja je zvanično još uvek kandidat za prijem, izrazito je ograničen – kaže Galer.

Upozorenja upućena Redžepu Tajipu Erdoganu da ne pokreće ofanzivu protiv Kurda na severu Sirije, turski predsednik je zanemario. Evropskoj uniji je Tursku potrebna za sporazum dogovoren pre tri godine, kako bi ona sprečila izbeglice da nastave put ka Grčkoj.

Predsednik Erdogan stalno preti da će poslati više izbeglica ukoliko EU ne ispuni svoj finansijski deo ugovora. Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer u ponedeljak je upozorio da bi moglo da dođe do novog talasa izbeglica koje bi mogle da krenu ka EU ako situacija u Siriji eskalira. Na to EU mora da bude pripremljena zajedničkom azilantskom i migrantskom politikom, založio je Zehofer. Ipak, on je priznao da do tada mora još mnogo toga da se uradi.

Nova teroristička pretnja?

Do sada su kurdske milicije zarobljene borce tzv. „Islamske države“ držale pod kontrolom nakon što je ta teroristička milicija vojno poražena. Turski predsednik Erdogan je američkom kolegi Donaldu Trampu zagarantovao da će tu odgovornost sada preuzeti Turska. Ipak Žulijen Barne-Dase, ekspert za Siriju iz briselskog Evropskog saveta za spoljne odnose, ne veruje u to obećanje. „Moramo biti iskreni i uvideti da Evropljani nisu bili spremni da se pobrinu za povratak boraca IS. Amerikanci su određeni vremenski period vršili pritisak na Evropljane da svoje državljane prime natrag, a Evropljani su to odbili“, kaže Barne-Dase za DW.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime