Tanjug
Predrag Gaga Antonijević

Film i naš predstavnik za Oskara “Dara iz Jasenovca” Predraga – Gage Antonijevića podigao je veliku prašinu u svetskoj javnosti. Iako svestan da će ispasti iz trke za vredno priznanje, naš slavni reditelj kaže da je ispunio misiju, a to je da svet vidi priču o stradanju srpskog naroda i dece u zloglasnom ustaškom logoru za vreme NDH.

Mnogi srpski filmski radnici okušali su sreću u Holivudu, ali samo Gaga je uspeo u tome. Već je više od tri decenije u fabrici snova, radio je sa najzvučnijim glumakčim imenima na planeti i stekao reputaciju uspešnog scenariste i reditelja. Posle 25 godina rada u Americi među srpske gledaoce na velika vrata vratio se krimi TV serijom “Ubice moga oca”.

Rođen je 7. februara 1959. u Nišu, ali je od ranog detinjstva živeo u Užicu. Naime, njegov otac Petar godinu dana ranije bio je komandant pripreme omladinske radne akcije auto put Bratstvo-jedinstvo. Sledeće godine, dobio je naređenje da ode u Niš na radnu akciju.
Spakovao se i sa suprugom Olgom u poodmakloj trudnoći otišao je u ovaj grad na jugu Srbije. Posle mesec dana, Predrag je tamo rođen. Bio je odličan |ak, išla mu je dobro matematika, crtanje, pisanje…

Po majčinoj želji upisao je u Beogradu arhitekturu, ali posle mesec dana je shvatio da to nije za njega. Nakon niza urađenih kratkometražnih dokumentarnih i televizijskih filmova, 1984. debituje filmom “O pokojniku sve najlepše” čiji je i scenarista. Iste godine osvaja nagradu Unicefa na Filmskom festivalu u Veneciji.

Otvorila se rasprava kako je snimio film koji je negativno prikazao vreme vlasti komunista,
postalo je to skupštinsko pitanje. Ko je finansirao taj politički promašaj? Reagovao je Subnor iz brojnih gradova bivše Jugoslavije, a Programski savet televizije se ogradio od filma, iako su ga oni sufinansirali. Završio je iza rešetaka, a čak su ga optužili da je trgovac oružjem.

– To je bio najkorisniji događaj u mom životu. Opremio me je za Ameriku. Bio sam prilično nadobudan sve dotad, dok me nije klepilo. Samica je, bogami, čudno iskustvo.

Ipak, oslobođen je optužbi. Usledilo je snimanje sa Aleksandrom Đorđevićem na serijalu
“Balkan ekspres” i filmu “Balkan ekspres 2”. Posle toga snimio je film “Mala”, koji je postao njegova karta za Holivud.

U Ameriku je, kaže, otišao slučajno i iz znatiželje polovinom oktobra 1991. godine, zato što je tada velika distributerska kuća “Semjuel Goldvin” htela da kupi film “Mala”. Kad ga je pogledao Oliver Stoun, prihvatio je da režiram “Spasitelja”. Četiri godine nije dolazio u Srbiju, dok nije završio ovaj film sa Natašom Ninković i Denisom Kvejdom.

– Činjenica je da sam Srbin koji živi u Americi. Ako je dijaspora pojam koji to obeležava, taj sam. Nisam Amerikanac.

Odlazi u crkvu za veće praznike jer je to jedini način da vidi neke drage i divne ljude.
Tokom 2000-ih u Americi režira filmove “Hard Cash”, “Little Murder”, “Breaking at
the Edge”, gde okuplja velikane američkog filma Vala Kilmera, Bena Kingslija, Endi Mekdauel.

Po povratku u Srbiju osim serija “Ubice mog oca” i “Državni službenik”, snimio je filmove “Zaspanka za vojnike”, “Dara iz Jasenovca”, a trenutno radi i na seriji “Pevačica”.

1 KOMENTAR

  1. Postoji ozbiljan i veliki problem u filmu ” Dara iz Jasenovca”, nije rađen za prosečnog amerikanca potrebno je prdznanje, nije jasan sukob dve skupine belih ljudi u Ist.Evropi za vreme WW2 sem jedne jedine rečenice oficira wermachta.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime