Pre 14 godina, na britanskoj televiziji je emitovan dokumentarac sa snimkom 59-godišnjeg čoveka koji je odlučio da sam sebi oduzme život, i to uz pomoć lekara. Kako je tada Bi-Bi-Si na srpskom objavio, Krejg Juart je patio od neizlečive progresivne neurološke bolesti – amiotrofične lateralne skleroze – ili skraćeno ALS. Juart je bio Amerikanac, univerzitetski profesor koji je živeo u Velikoj Britaniji, i 2006. godine je odlučio da ne želi da provede ostatak života – prognoze su bile između dve i pet godina – zarobljen u, kako je govorio,
“živoj grobnici” – sopstvenom telu, pošto bi vremenom izgubio moć kretanja i komunikacije sa spoljašnjim svetom. Njegova porodica je podržala njegovu odluku i bila sa njim kada je snimljen kako pije sedative, ujedom vilice prekida dovod kiseonika i pre nego što zatvori oči kaže “hvala”. Sve je obavljeno u Švajcarskoj, u specijalizovanoj klinici Dignitas u Cirihu.
U istom tekstu na sajtu Bi-Bi-Sija navedeno je da je nakon prikazivanja ovog filma usledila debata na temu da li je reč o konstruktivnom doprinosu raspravi o eutanaziji, ili se radi o još jednom slučaju neprikladnog voajerizma u borbi za što većim brojem gledalaca.
Autor dokumentarca Kanađanin Džon Zaritski je za Bi-Bi-Si objasnio svoje pobude:
– Mislim da ne bi bilo pošteno da napravim film o samoubistvu uz pomoć lekara, a da ne prikažem i sam trenutak smrti. U suprotnom, mogao bih da budem optužen da je sama smrt bila neprijatna ili okrutna, ili da čak nije bila dobrovoljna. Time što sam je snimio i emitovao u celini, prepustio sam ljudima da sami procene – rekao je Zartiski za Bi-Bi-Si.
Sličnom temom su se bavili filmovi “Devojka od milion dolara” Klinta Istvuda i “Život je lep” Alehandra Amenabara, koji su pokupili Oskare.
U prvom ostvarenju bokserski trener (Istvud) trenira 31-godišnju konobaricu Megi koja postaje jedna od najboljih takmičarki na svetu. Ali u jednom meču njena protivnica je podmuklo udara i Megi postaje paraplegičar. Izgubivši volju za životom, pokušava samoubistvo tako što je samoj sebi odgrizla jezik, ali time samo uništava lice. Njen trener, koji je gleda kao kćerku, pomaže joj da umre.
U španskoj biografskoj drami o paraplegičaru Ramonu Sampedru, snimljenoj po istinitom događaju, glavni junak je čovek koji se skoro tri decenije borio za pravo da umre. Ostao je nepokretan još kao 25-godišnjak prilikom skoka sa stene u more. Kada je dobio negativnu sudsku presudu, zatražio je pomoć prijatelja i na kraju filma izvršava samoubistvo ispivši otrov. Mnogi iz ovog filma izdvajaju scenu kada katolički sveštenik, takođe paraplegičar, pokušava da ga ubedi da odustane od svog nauma. Sveštenika u kolicima ne mogu da odnesu zbog uskih stepenica do Ramona, pa njegov pomoćnik trčkara između njih dvojice kako bi im omogućio komunikaciju…
Stručnjaci smatraju da osnovna tema ovog filma nije smrt iz milosrđa, već, naprotiv, život koji izvire iz žrtve.
Očeva molba
Na ovogodišnjem Festu prikazanje francuski film “Sve je prošlo dobro” o čoveku koji je posle moždanog udara napola paralizovan i leži u bolničkom krevetu. Jedina želja mu je da umre. Od svoje kćerke traži da mu pomogne da okonča život. Film je inspirisan knjigom Emanuel Bernhajm, koja je 2013. godine napisala o bolnom iskustvu svog oca.
Stav SPC
Unutar porodice pravoslavnih crkava vlada slaganje oko načelnog stava da je eutanazija neprihvatljiva. Tome u prilog svedoče krucijalni dokumenti što adresuju to goruće pitanje. Posebno su važni Osnovi društvene koncepcije (2000) Ruske pravoslavne crkve i Problem eutanazije Specijalnog odbora Grčke pravoslavne crkve (2000). Srpska pravoslavna crkva, osim što je uspostavila odbor za Bioetička pitanja, učestvuje u radu Međunarodne komisije za anglikansko-pravoslavni teološki dijalog (ICAOTD) koja upravo završava dokument o eutanaziji koji će biti usvojen u Atini sledeće godine pod naslovom: “Naša sigurna i izvesna nada: hrišćanski pristup životu i smrti (2022)”, objavio je prof. dr Bogdan Lubardić sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu na sajtu spc.rs.
