Miloš Teodorović Obrenović u poznim godinama se sećao kako je upoznao Ljubicu. Pre no što se doselio kod polubrata Milana u Brusnicu, prošao je kroz Srezojevce.

Na jednom potoku ugledao ju je kako sa majkom beli platno. „Tada mi je bilo prošlo 20 godina, a još sam bio kao devojka. Čim videh Ljubicu, ostaše mi oči na njoj. Ona i majka joj opaziše mene, iziđoše iz vode i spustiše skute. Bejaše ih stid od mene da duboko gaze. Ja pregazih vodu, i, na drugom bregu, sedoh obuvati se. Ošljario sam valjda čitav sahat, samo da duže gledam Ljubicu.

E, činiš ‘voliko, jest bila lepa za čudo“. Trgujući stokom, Miloš je sve češće navraćao u Srezojevce. Da je „zavoleo Ljubicu“, otkrio je samo svom drugu Turčinu Ćor-Zuki, koji je preuzeo na sebe da ubedi Milana da isprosi Ljubicu od Vukomanovića. Ali, kako se sam knez pričao, konačno se oženio tek po izbijanju ustanka. Tada je imao 24 godine. Za kuma je polubrat Milan pozvao vožda Karađorđa, i tada su se on i Miloš upoznali.

Miloš kazuje da je s Ljubicom rodio „dece osmoro, to jest, četvoro muških i tako ženskih“. Roditelje su nadživeli samo kći Petrija i sin Mihailo, koji je i nasledio srpski presto. Inače, njegova neverstva prema ženi su bila legendarna. Jednog dana je u porodičnu kuću u Crnućima doveo Petriju, da pomaže kneginji.