Zemlje Zapada sve više se usled krize izazvane epidemijom Kovida 19 štite i ekonomski jedna od drugih.
Da nemaju više iluzija pokazuje najava Italije i Nemačke da će preduzeti mere zaštite strateških kompanija od nepoželjnih stranih interesa, čak i onih iz EU.
Italija i Nemačka rešene su da najavljenim merama spreče pokušaje aktera iz EU ili izvan nje da kupuju udele ili preuzimaju njihove strateški važne kompanije čija je vrednost akcija trenutno u padu zbog ekonomskih posledica pandemije koronavirusa. To bez sumnje predstavlja još jedan snažan udarac ideji globalizacije i liberalnog svetskog poretka – a u korist ponovnog snaženja nacionalne države.
Mere zaštite strateških kompanija
Potpredsednik Vlade Italije Rikardo Frakaro je nedavno rekao da će zahvaljujući novim ovlašćenjima, Rim ubuduće moći da blokira pokušaje stranaca od neprijateljskih preuzimanja u italijanskim strateški važnim preduzećima, pre svega kada su u pitanju celokupan bankarski i osiguravajući sektor, ali i strateške kompanije iz sektora enegretike, telekomunikacija, vojne opreme i proizvodnje hrane…
Nacrt zakona će uskoro biti predložen italijanskoj vladi, a kako je rekao Frakaro, “propisi će se primenjivati i na transakcije unutar EU”.
S obzirom da je Italija (pored Nemačke i Francuske) jedna od tri zemlje starog jezgra Evrope i osnivača EU, posebnu težinu ima poruka Rima da se veto na kupovinu italijanskih kompanija ne odnosi samo na neeevropske igrače, već jednako i na transakcije unutar EU.
U Italiji očigledno nema previše iluzija kada su u pitanju solidarnost i evropsko jedinstvo, a u prilog naglašenog značaja državnog suvereniteta, verovatno naslikovitije govore preporuke uticajnog skupštinskog odbora za sigurnost u parlamentu Italije (COPASIR) – koji je Vladu pozvao da pripremi krizni plan kako bi se sprečio svaki pokušaj eventualnog preuzimanja vodećih italijanskih zajmodavača i osiguranja.
Dakle, Italijanima nije ni na kraj pameti da svoj bankarski sektor kao jedan od ključnih atributa suvereniteta prepuste strancima. A to objašnjavaju rizikom da bi se neki novi zajmodavci koji bi preuzeli italijanske banke, mogli “udaljiti od matične zemlje”, i tako u najmanju ruku kompromitovati refinansiranje italijanskog državnog duga “teškog” 2.400 milijardi evra.
Kako je to jasno definisao italijanski zamenik premijera Rikardo Frakaro –glavni prioritet očuvanja strateških domaćih kompanija i sektora je “zaštita nacionalnog interesa od bilo kog špekulantskog cilja”.
Za Nemačku glavna opasnost kapital iz SAD
Da Rim nije usamljen u ovakvom razmišljanju potvrđuje i primer najmoćnije evropske privrede – Nemačke, čiji je ministar ekonomije Piter Altmajer rekao da je Berlin u okviru mera za sanaciju ekonomskih posledica pandemije Kovida19, takođe odlučan da zaštiti nemačke kompanije od neželjenog preuzimanja – za koju namenu je već formiran poseban Fond za stabilizaciju ekonomije.
Ono što je u neku ruku novina u nemačkom slučaju jeste blaga promena narativa, jer treba podsetiti da su Nemci do pre neku godinu svoje strateške kompanije gotovo isključivo javno štitili od neželjenog preuzimanja iz Kine. Međutim, Berlin danas poručuje da se sada valja braniti od svog glavnog transatlanskog saveznika.
“Odlučni smo da zaštitimo svoje kompanije i radna mesta”, saopštio je nemački ministar ekonomije Altmajer, uz dodak da se ova poruka direktno odnosi na (američke) hedž fondove.
Dakle, nema nikakve sumnje da je epidemija kornavirusa u potpunosti ogolila kakva je stvarna priroda odnosa među zapadnim i NATO saveznicima, te da je na površinu isplivala atmosfera nepoverenja, u kojoj niko ne dopušta da mu se “saveznici” mešaju ili steknu većinski paket akcija prilikom odlučivanja u sopstvenoj kući.
Takođe, sada se i kristalno jasno vidi kako zaista razmišljaju zapadne prestonice o spoljašnjem kapitalu kao lokomitivi razvoja, a koji bi, kako to decenijama preporučuju, trebalo da preporodi domaću nacionalnu ekonomiju, i to u momentu kada se uloge zamene, odnosno kada EU i NATO “mentori” postanu potencijalni plen stranih ulagača.
Epidemija koronavirusa se bez sumnje pokazala kao odlična pokazna vežba i test iskrenosti, ali i odlična prilika da se konačno otvore oči i zemljama u razvoju.
američki kapital je uništio francusku industriju