“Zapadni Balkan je za NATO kritična tačka”

Direktor Instituta EPIK Demuš Šaša ocenio je posetu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga Zapadnom Balkanu kao posetu opreza, i naveo da ona pokazuje da Alijansa smatra da je region kritična tačaka u Evropi.

Šaša kaže da poseta Stoltenberga Zapadnom Balkanu pokazuje i da NATO vidi region kao tačku koja ima visok potencijal za pokretanje sukoba.

– Danas je generalni sekretar NATO jedan od najzaposlenijih ljudi na svetu, tako da nema vremena da poseti neki drugi region. U NATO zajednici postoji ozbiljna zabrinutost da našem regionu preti moguća destabilizacija i otvaranje novog fronta na evropskom kontinentu. Poseta se odvija u pozadini u kojoj je lično ukrajinski predsednik Zelenski uspostavio veze između rata u Ukrajini i njegovog potencijalnog širenja na Zapadni Balkan. Ovo je poseta budnosti, sa porukom da će NATO biti spreman za svaki mogući scenario, ali da jasno i lično komunicira sa liderima o težini odgovornosti koju imaju da se ponašaju na odgovoran način u našem regionu. Posebno će to biti saopšteno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u Beogradu, gde će se jasno podvući da se očekuje da se Srbija u našem regionu ponaša kao odgovoran bezbednosni akter – rekao je Šaša.

Kako kaže, ovu posetu treba posmatrati i kao priliku da se pokaže podrška dijalogu Kosova i Srbije.

– Dijalog je u kritičnoj tački, gde se očekuje da će strane napredovati u primeni sporazuma postignutog u prisustvu tri lidera EU u Briselu. Sada je Stoltenberg došao da podvuče podršku Alijanse za unapređenje tih obaveza – rekao je Šaša.

Govoreći o mogućnosti da Srbija bude sankcionisana, Šaša kaže da su sankcije alat.

– Kao što smo nedavno videli, SAD proaktivno koristi instrument sankcija, kaznene mere. Posle izricanja kaznenih mera protiv bivšeg šefa srpske obaveštajne službe, uvedene su nove mere i protiv drugih političara u Srbiji. Uopšteno govoreći, međunarodnoj zajednici su dostupne kaznene mere, sankcije ili represivne mere. Ali, koriste se sa dozom proporcionalnosti. U početku, saveznici se angažuju u diplomatskom dijalogu, kako bi pokazali Srbiji šta gubi ako se ne ponaša odgovorno na održavanju stabilnosti u regionu. Kada se iscrpe mogućnosti za dijalog, onda se razmišlja o oštrijim merama. Verujem da NATO ima dovoljno sredstava da ubedi Srbiju da se ponaša odgovorno u regionu – rekao je Šaša.

Povodom poslednjeg sastanka u Briselu koji je premijer Kosova Aljbin Kurti imao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, kao i sa šefovima EU, Šaša je rekao da je prvi put došlo do potpunog dogovora u vezi sa suštinom pitanja između Kurtija i šefova EU.

To je takođe bio prvi put da je Kosovo bilo zadovoljno verzijom Zajednice srpskih opština koju je predložila EU.

– Za mene je test koji ta Zajednica mora da prođe evropski test. Ako Zajednica ima pečat EU, gde je ova vrsta institucionalne organizacije za zaštitu manjinskih prava model zasnovan na evropskim vrednostima i standardima, onda nema čega da se plašite. Sve dok EU garantuje da je takav model kompatibilan sa evropskim vrednostima i standardima, ne vidim razloga da institucije budu zabrinute zbog ove verzije – rekao je Šaša.