Nemogućnost prepoznavanja voljenih, tipična za Alchajmerovu bolest, mogla bi da bude posledica propadanja zaštitnih mreža koje okružuju neurone u mozgu, međutim, postoje lekovi, koji se već proučavaju u terapiji tumora i artritisa, koji bi mogli da obnove te strukture i sačuvaju sećanja, pokazuje eksperiment na miševima koji su sproveli Univerzitet Virdžinije i Virdžinija Tek, objavljen u časopisu “Alchajmer i demencija”.
– Otkrivanje strukturne promene koja objašnjava specifičan gubitak memorije kod Alchajmera izuzetno je uzbudljivo – izjavio je koordinator studije Harald Zontajmer.
Prema njegovim rečima, u pitanju je potpuno nova meta, a već imamo dostupne potencijalne lekove.
Njegov istraživački tim je ranije pokazao da u određenim regionima mozga postoje strukture (tzv. perineuronske mreže) koje formiraju mrežastu matricu oko neurona, služeći kao ključna barijera koja omogućava da neuroni pravilno komuniciraju i stvaraju nova sećanja.
Polazeći od toga, istraživači su pretpostavili da bi promene na tim mrežama mogle da budu kritična prekretnica u razvoju Alchajmera.
Novi eksperimenti na miševima to potvrđuju: jedinke sa oštećenim perineuronskim mrežama u CA2 području hipokampusa gube sposobnost da pamte druge miševe (tzv. socijalna memorija), iako i dalje mogu da stvaraju nova sećanja o predmetima u svojoj okolini.
Ovo odražava ono što se vidi kod ljudi sa Alchajmerom, kod kojih socijalna memorija često nestaje pre memorije o predmetima.
Istraživači su zatim pokušali da upotrebe lekove – inhibitore matriksnih metaloproteinaza (MMP), koji blokiraju enzime sposobne da razlažu proteine vanćelijskog matriksa, uključujući i one u perineuronskim mrežama.
Rezultati pokazuju da miševi koji su primali MMP inhibitore imaju manju degradaciju tih mreža i zadržavaju bolju socijalnu memoriju uprkos Alchajmeru.
Pre nego što se ovaj pristup testira na ljudima, upozorava Zontajmer, biće potrebno sprovesti dodatna istraživanja o bezbednosti i efikasnosti.
