M. Karović

Cene povrća u aprilu bile su za 37,5 odsto veće u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveće poskupljenje ne samo kada se radi o hrani, već uopšte.

S druge strane, za tih godinu dana voće je zabeležilo najveće pojeftinjenje od nekih sedam odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Neznatno jeftiniji ovog proleća su i kafa, čaj, ulje, mast, mleko, sir i jaja.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za Danas da je više razloga zbog kog je povrće sve skuplje.

– Sve manje se poljoprivrednici odlučuju na proizvodnju povrća jer nema ko da radi. Veliki je nedostatak radne snage samim tim se i manje seje. Konkretno, najviše se to oseća na crnom luku i krompiru. Na primer, ja sam sejao crni luk i cena mu je prošle godine bila duplo manja nego pretprošle – kaže Jakšić i naglašava da nije zanemarljiv ni uticaj uvozno-izvozničkih lobija.

Cena za kilogram belog krompira je u prodavnicama u Srbiji od 70 do 80 dinara, crveni krompir košta od 80 do 180 dinara, dok je kilogram crnog luka od 115 do 140 dinara.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da je povrće jedna od poljoprivrednih kultura koja ima najkraći tržišni lanac i da se tu može pronaći razlog ovakvom poskupljenju.

– Naše povrće najčešće završi na pijaci, tek manji deo u hipermarketima, koji su uglavnom rezervisani za povrće koje uzgajaju veliki proizvođači i za ono koje dolazi iz inostranstva. S obzirom na to da ima kratak vek, odnosno kratko se zadržava na tržištu, svaki podbačaj prinosa najviše se oseti upravo na ceni – napominje Galetin.

On kaže da veruje da je poljoprivednicima postalo nerentabilno da uzgajaju pojedine vrste povrća jer, pogotovo oni koji rade na manjim parcelama, nemaju dovoljno radne snage.

Veliki troškovi proizvodnje su i za predsednika Republičke unije potrošača Denisa Perinčića jedan od glavnih razloga zbog kog je povrće poskupelo.

– Troškovi proizvodnje su porasli, cena goriva takođe, pesticidi za održavanje, onda i nedostatak regresa za poljoprivrednike, sve to utiče. Osim toga, ne smemo zaboraviti i na konkurenciju, a to su proizvodi koji dolaze iz inostranstva, koji su skuplji – ističe Perinčić.

Prema podacima RZS, hrana i bezalkoholna pića poskupela su za godinu dana 5,5 odsto, a osim povrća za nijansu skuplji nego prošlog aprila su hleb, meso i bezalkoholna pića, voda i sokovi. U zdravstvu, ali i kategoriji nameštaja, kao i telefonskih i poštanskih usluga nije bilo većih oscilacija cena. Zato su, na primer, novine i časopisi kao i turistički paket aranžmani od aprila prošle do aprila ove godine poskupeli za 12,5 odsto.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here