Možda ste primetili da vam je krvni pritisak ujutro viši nego u drugim delovima dana. To nije slučajnost. Naš organizam ima svoj unutrašnji sat, pa se pritisak tokom spavanja smiruje, a čim otvorimo oči, naglo skače.
Kod nekih ljudi taj skok je toliko izražen da može biti rizičan i naziva se jutarnja hipertenzija. Upravo tada, u ranim jutarnjim satima, najčešće se dešavaju srčani i moždani udari.
Zašto dolazi do jutarnjeg porasta pritiska?
Razlozi su različiti i obuhvataju i medicinske i životne faktore. Nekada je problem u samoj terapiji – doza leka može biti preslaba, ili je lek kratkog dejstva pa “popušta” pre nego što osoba uzme sledeću dozu. Dešava se i da organizmu ne odgovara propisani lek, pa je potrebna promena terapije. To su situacije koje zahtevaju razgovor sa lekarom i nikako se ne smeju rešavati na svoju ruku.
Na pojavu jutarnje hipertenzije utiču i zdravstveni problemi poput nelečene hipertenzije, povišenog holesterola, bolesti srca, apneje u snu, dijabetesa ili bolesti bubrega. Endokrini poremećaji, poput disbalansa hormona štitne žlezde ili Kušingovog sindroma, takođe mogu biti okidač. Ni životne navike nisu zanemarljive – cigarete, alkohol, mnogo soli i masnoća u ishrani i premalo kretanja podižu pritisak i otežavaju njegovo jutarnje “buđenje”.
Kako izgleda tipičan ritam krvnog pritiska?
Normalno je da pritisak padne tokom noći, a zatim poraste nakon buđenja. Kod osoba sa jutarnjom hipertenzijom taj porast je nagao i previše izražen. Iako visok pritisak često ne daje jasne simptome, neki ljudi primete vrtoglavicu, crvenilo lica ili tačkice pred očima. Ipak, jedini pouzdan način da znate šta se dešava jeste redovno merenje pritiska.
Kako se otkriva i ko je u riziku?
Lekar najčešće savetuje merenje kod kuće odmah posle buđenja i u popodnevnim satima, kako bi se dobila prosečna vrednost. Kada postoji sumnja, koristi se i 24-časovni monitoring pritiska, uz dodatne analize i pregled srca. Najveći rizik imaju starije osobe, posebno iznad 65 godina, oni koji imaju višak kilograma, puše, konzumiraju alkohol, pate od stresa ili lošeg sna. Ako postoji porodična istorija hipertenzije, rizik je još veći.
Jutarnja hipertenzija i kafa?
Ako osoba koja ima jutarnju hipertenziju odmah nakon buđenja popije kafu, rizik se dodatno povećava. Razlog je što kofein deluje kao stimulans – ubrzava rad srca, podiže nivo adrenalina i može privremeno da povisi krvni pritisak za nekoliko stepeni.
Kod nekog ko već ima visok jutarnji pritisak, ova kombinacija može da dovede do naglog porasta vrednosti, što dodatno opterećuje krvne sudove i srce. U takvim okolnostima, povećava se verovatnoća za srčani udar, moždani udar ili ozbiljne aritmije, pogotovo ako postoje i drugi faktori rizika poput stresa, pušenja ili neregulisane terapije.
Kako se leči i kontroliše jutarnja hipertenzija?
Osnova je pravilna terapija, prilagođena uz konsultaciju sa lekarom. Nekad je dovoljno promeniti vreme uzimanja leka, a ponekad je potrebna kombinacija različitih antihipertenziva. Podednako je važan način života: smanjenje unosa soli i masne hrane, prestanak pušenja, ograničavanje alkohola, redovno kretanje i tehnike za smanjenje stresa, poput joge ili meditacije.
Može li se sprečiti opasni jutarnji skok pritiska?
Dobra vest je da može. Zdrav stil života, dosledno uzimanje terapije i kontrola pridruženih bolesti značajno smanjuju rizik. Redovno merenje pritiska je ključ, jer daje pravi uvid u to šta se dešava u jutarnjim satima. Upravo ta kontrola može biti razlika između dana kada je pritisak stabilan i ozbiljnih komplikacija kao što su infarkt i šlog.
Jutarnja hipertenzija je stanje koje mnogi ljudi i ne prepoznaju, a može biti veoma opasno. Zato je važno slušati signale tela, redovno meriti pritisak i brinuti o zdravim navikama. Ako jutro počinje sa visokim vrednostima, to je znak da se obavezno treba posavetovati sa lekarom. Na vreme prepoznat i lečen problem može spasiti srce, mozak i život.
