Evropa mora da smanji upotrebu antibiotika zbog rastuće pretnje otpornosti na lekove, upozoravaju zdravstveni radnici.
Antimikrobna rezistencija razvija se kada bakterije i virusi postanu otporni na postojeće lekove, čineći infekcije smrtonosnijim.
Prekomerna upotreba antibiotika ubrzava ovaj opasan proces, koji već sada uzrokuje više od 35.000 smrti godišnje širom EU, Islanda, Lihtenštajna i Norveške.
Savet EU je još 2023. godine pozvao članice da smanje upotrebu antibiotika, a Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti upozorio je u novembru da blok nije ispunio zadate ciljeve.
Podaci za 2024. godinu pokazuju da su stanovnici EU u proseku uzimali 20,3 dnevne doze antibiotika na 1000 stanovnika, što je dva odsto više u odnosu na nivo pre pandemije 2019. godine i daleko iznad cilja od 15,9 doza do 2030. godine.
Potrošnja antibiotika drastično se razlikuje od države do države, a podaci za 2024. pokazuju da se raspon kretao od samo 9,8 dnevnih doza u Holandiji do čak 29,9 u Grčkoj.
Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, od 2020. godine potrošnja antibiotika porasla je u Austriji, Belgiji, Hrvatskoj, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Islandu, Letoniji, Litvaniji, Luksemburgu, Holandiji, Norveškoj, Portugaliji, Sloveniji i Španiji.
“Slab napredak prema ciljevima EU o antimikrobnoj potrošnji naglašava potrebu za jačanjem napora u rešavanju nepotrebne i neprimerene antimikrobne upotrebe na svim nivoima zdravstvene zaštite”, navodi se u izveštaju Centra.
Iz Evropskog centra ukazuju da bi zemlje trebalo da ažuriraju dijagnostičke prakse i preduzmu više koraka za prevenciju i kontrolu infekcija.
Borbu protiv antimikrobne rezistencije dodatno otežavaju rizik od prekograničnog širenja otpornih patogena, kao i starenje evropskog stanovništva, zbog čega je sve više ljudi podložno infekcijama, prenosi Srna.
