Mišljenje direktora Kliničkog centra Srbije prof. dr Miljka Ristića da pacijent u našoj zemlji koji nema vezu ne može da dobije lekarsku pomoć uzburkalo je javnost. Izjava jednog od najpoznatijih srpskih kardiohirurga o dramatičnom stanju u zdravstvu došla je u trenutku kada je u našoj zemlji prvi put ugrađeno veštačko srce.
Miljko Ristić rođen je 11. januara 1948. godine u Beogradu. Nakon završetka studija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu završio je specijalističke studije opšte hirurgije 1979. godine, doktorirao 1986. godine na temu "Rekonstrukcija mitralne valvule", subspecijalističke studije iz vaskularne hirurgije završio je 2002. godine, a 2008. godine i subspecijalističke studije iz kardiohirurgije. Ristić se usavršavao u vodećim svetskim kardiohirurškim centrima u Briselu, Parizu, Hjustonu, Cirihu… Za v.d. direktora Kliničkog centra Srbije Vlada ga je imenovala 5. novembra 2012. godine.
Ristić, koji se zalagao da se u Srbiji konačno rade i najsloženije operacije na srcu, pre dve godine nije imao poverenje da njegovo srce operišu kolege sa kojima je proveo ceo radni vek. Doktoru Ristiću je početkom marta 2012. u Kantonalnoj bolnici u Ženevi urađena složena operacija na srcu, ugradnja bajpasa, a vest o tome, koja je procurila, iznenadila je javnost. Da stvar bude apsurdnija, za njegovu operaciju u Švajcarskoj saznalo se jedva desetak dana pošto je dr Ristić lično, sa svojim timom, obavio prvu transplantaciju srca u KCS-u, posle 14 godina. Lekar je tada iskreno rekao da nije imao poverenja u lekare na svojoj klinici.
– Nisam mogao da pristanem na operaciju na svojoj klinici na kojoj me je tadašnji direktor smenio i pokazao da mi ne želi dobro. Nisam se operisao u Srbiji, jer sam imao strah. Nisam želeo da se operišem ni u Institutu Dedinje, jer sam tamo, kao nekadašnji prinudni upravnik, imao nekorektan odnos sa lekarima.
On je prošle godine ocenio da država ne vodi dovoljno računa o zdravstvenom sistemu, u kojem, kako je naveo, vladaju besparica i korupcija.
– Kao pojedinci malo brinemo o svom zdravlju, a država još manje.
Izjava od pre neki dan nije prva i jedina koja je uzdrmala medicinsku javnost. Naime, Ristić se izjasnio da broj studenata koji svake godine upisuje Medicinski fakultet treba prepoloviti, a zatim je bio izložen kritici zašto ne odlazi u penziju, iako za to ima ispunjen uslov. Dr Ristić, koji je i profesor na predmetu Hirurgija, upozorava i da poklanjanje visokih ocena i fabrikovanje desetkaša vodi devalviranju znanja budućih lekara.
– Sa respektom zaposlimo mlade koji imaju sve desetke, a kada referišu o stanju pacijenta, vidim elementarno neznanje. Studenti su ambiciozni, dobri đaci, odgovaraju na fakultetu. Nekada sam, pred ispit, recimo na 10 studenata, dobijao molbu da intervenišem za jednog, a danas za 10 studenata stiže 10 molbi i intervencija.
Ristić je istakao da kvalitetni kadrovi moraju da se stimulišu i da postoji šansa da izgubimo vrhunske lekare, pošto na posao u Srbiji čeka oko 2.300 lekara.
Ristić je obavljao niz odgovornih dužnosti, između ostalog bio je direktor Klinike za kardiohirurgiju KC Srbije, direktor Klinike za kardiohirurgiju Instituta Dedinje. Predsednik je Medicinske komisije Fudbalskog saveza Srbije, član Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju i niza drugih profesionalnih asocijacija. Izveo je 15.000 operacija na srcu, krvnim sudovima na opštoj, abdominalnoj i endokrinoj hirurgiji. Bio je glavni istraživač i učesnik mnogih značajnih domaćih i međunarodnih projekata u oblasti kardio i vaskularne hirurgije. Ristić je proveo i poslednje dane uz bolničku postelju Jovanke Broz.
– Neverovatna snaga, vedrina i optimizam zračili su iz te žene. Imala je širok osmeh. Nikada do sada u svojoj karijeri nisam imao takvog pacijenta. Nikada se nije žalila da je nešto boli. Odavala je utisak jedne vaspitane, umerene i pristojne žene.
Ristić govori fracuski i engleski jezik. Oženjen je i ima četvoro dece. Član je Upravnog odbora FK Crvena zvezda.
