Vesti
Ambasador Srbije Nebojša Rodić i Zoran Ilić

Zoran Ilić, šef odborničkog kluba Narodne partije Austrije (OeVP) u 22. bečkoj opštini je i kandidat na predstojećim izborima u Beču zakazanim za 11. oktobar i ističe da mu je važno da nabolje promeni imidž Srba i da bi hteo da bude glas Srba. On poziva Austrijance srpskog porekla da izađu na predstojeće izbore i pokažu da postojimo i da želimo da se čuje naš glas.

Ilić kaže da je srpska zajednica deo austrijskog društva i treba da dobije mogućnost da učestvuje u oblikovanju zemlje i grada.

– Sebe vidim kao most između dve kulture, jedne u kojoj sam odrastao i druge iz koje sam poreklom. Tako želim da budem glas srpske zajednice, jer smatram da treba i mogu da spojim dve kulture – ističe Ilić za „Vesti“.

Kada je reč o položaju Srba u Austriji, kaže da on nije bio pozitivan zbog prošlosti i poslednjih ratnih sukoba. Međutim, dodaje on, u prethodnih nekoliko godina imidž Srba je poboljšan, a na tome je potrebno i dalje raditi.

– Za poboljšanje imidža bi trebalo da imamo što više srpskih političara u Austriji. Mi smo deo ovog društva, i to ne mali, i treba naši stavovi da budu uzeti u obzir, što trenutno nije slučaj. Plaćamo porez, deo smo ovog društva, dobro smo integrisani, ali na nas još mnogi gledaju kao na gastarbajtere.

Most između dve kulture: Zoran Ilić

Ističe da bi u političkim partijama trebalo da se angažuje što više naših mladih i da iznose svoje stavove.

– Beč je šarolik grad i bila bi mu dobra i ta šarolikost na političkoj sceni – dodao je Ilić.

Ilić se nalazi na drugom mestu liste OeVP za 22. bečki okrug, a na 43. poziciji pokrajinske liste.

On, zahvaljujući odluci Sebastijana Kurca prema kojoj oni sa najviše glasova, gde god da se nalaze na listi, mogu da dobiju osvojeni mandat, ima konkretne šanse za ulazak u bečku skupštinu. Nijedna druga stranka nema takvu odluku, već se mandat daje na osnovu plasmana na listi kandidata. Zbog toga je važno da Austrijanci srpskog porekla svoj glas prednosti daju Iliću, to jest da na listiću za Beč zaokruže OeVP, ali i dodaju „Zoran Ilić“.

Inače, Ilić je rođen u Beču, a njegovi roditelji su se iz Srbije u Austriju doselili početkom 70-ih godina prošlog veka. U austrijsku politiku ušao je 2002. godine, sa željom da nešto pokrene. Najpre je počeo u omladini OeVP, a 2006. je postao sekretar u 22. opštini.

– Sve to vreme sam interno, u okviru okruga, uspeo da upoznam politiku i sada znam kako ona funkcioniše, što mi pomaže u karijeri. Važno je učiti iz grešaka i prošlosti, kako bi se dobre stvari preuzele, a odbacile loše – ističe naš sagovornik.

Ukazao je da se dolaskom Sebastijana Kurca na čelo stranke mnogo toga pozitivno promenilo, da je sve više mladih, koji su uneli nova razmišljanja, što je dobro za OeVP i ujedno recept uspeha.

Hrišćanske vrednosti

U 22. bečkoj opštini Ilić je 2017. postao šef odborničkog kluba OeVP
i kaže da ga mnogi pitaju zašto je izabrao ovu stranku za političko angažovanje.

– Bio sam jedan od malobrojnih migrantskog porekla koji se priključio OeVP. U toj stranci osećao sam se dobro, posebno što delimo iste hrišćanske vrednosti. U stranci sam prihvaćen kao čovek i nisam imao nikakve privilegije , ali ni probleme zbog migrantskog porekla. Da sam bio oportunista postao bih član Socijaldemokratske partije, gde bih na osnovu porekla napredovao. Ali ja nisam takav i odlučio sam se za stranku čije vrednosti delim.

Ukazao je da odskoro ima sve više mladih srpskog porekla koji se angažuju u OeVP.

Ilić je podvukao i odličan kontakt koji lider stranke Kurc neguje sa srpskim političarima, pre svega Aleksandrom Vučićem i što želi da Srbija uđe što pre u EU, naravno nakon ispunjenja svih preduslova. On je naglasio da je put do članstva u EU trnovit, ali da na njemu treba istrajati.

Narodnjaci uz narod

Ilić kaže da je OeVP stranka kojoj dolaze građani kada imaju probleme, pitanja, i da je narodnjaci, kao i on, rado razgovaraju sa njima i pokušavaju da pomognu.

– U 22. opštini smo politička snaga koja je najbliža građanima. Nama se najpre obraćaju.

Zemljaci, pozovite Austrijance

Zoran Ilić kaže da je velika šteta što naši klubovi svoje manifestacije organizuju bez učešća austrijske populacije, kojoj bi to bila prilika da upozna srpske običaje, kulturu i tradiciju. Dodaje da čak ni na koncertima klasične muzike naših izvođača, koji nemaju nikakve veze sa jezikom već samo sa „razumevanjem“ muzike, nema austrijske publike.