Zima nije nežna prema roditeljima male dece. Čim temperature padnu, u domove se uvuku virusi, te zapušeni nosići, temperatura koja se ne da lako spustiti, i kašalj koji mališanima (a i roditeljima) nikako da da mira.
Pored toga, ono što počne kao bezazlena prehlada, često zna da se zakomplikuje brže nego što stignemo da skuvamo čaj. Ako ste se i vi ove zime našli u dilemi da li da vodite dete kod lekara ili sačekate još koji dan, verujte da je to slučaj sa velikim brojem roditelja. Zato u nastavku govorimo o tome koje su to najčešće zimske tegobe kod dece, kako ih prepoznati na vreme, kada potražiti pomoć i, ono najvažnije, kako da svom detetu pomognete da zimu pregura na što bezbolniji način.
Zašto su deca zimi češće bolesna?
Deca, pogotovo ona koja provode dosta vremena u kolektivima (vrtić, jaslice, škola), su izuzetno podložna respiratornim infekcijama zimi. To je činjenica sa kojom su roditelji male dece naročito dobro upoznati.
Međutim, zbog čega je to tako? Postoji više razloga, ali se sve većinski svodi na to da:
⦁ Zimi deca više vremena provode u zatvorenim prostorijama sa drugom decom.
⦁ Njihov imuni odgovor se još uvek razvija i uči da se bori protiv infekcija.
⦁ Suv zimski vazduh isušuje sluzokožu i smanjuje otpornost na viruse.
⦁ Usled kraćih zimskih dana dolazi do nedostatka sunčeve svetlosti, te nižeg nivoa vitamina D koji je bitan za imunitet.
⦁ Deca često ne umeju da pravilno izduvaju nos ili da se zaštite prilikom kijanja i kašljanja, pa virusi lako cirkulišu.
⦁ Promene temperature, na primer prelazak iz hladnog spoljašnjeg vazduha u tople prostorije, opterećuju sluzokožu i dodatno narušavaju lokalnu imunološku barijeru.
⦁ U zimskom periodu češće su i virusne epidemije, poput gripa, koje se brzo šire među mališanima.
Kombinacija svega navedenog pravi savršeno tlo za širenje virusa, a roditeljima često ostavlja osećaj da je njihovo dete bolesno tokom čitave zime.
Najčešće zimske tegobe kod dece
1. Prehlade i virusne infekcije
Prehlade i virusne infekcije uzrokovane rinovirusima, adenovirusima, virusima gripa, itd, su najčešći razlog zbog kojih deca u zimskim mesecima ostaju kod kuće. Uglavnom su blage i prolaze same od sebe u roku od 5 do 7 dana. Ipak, u pojedinim slučajevima mogu trajati duže ili se nadovezivati jedna na drugu.
Najčešći simptomi koji prate ove dečije bolesti su curenje nosa, kašalj, povišena temperatura, malaksalost i gubitak apetita. Kod male dece tu su i nemiran san, razdražljivost i odbijanje hrane.
Ogroman problem je što roditelji čiju decu muče virusi u ovom periodu godine često posežu za antibioticima ne bi li pomogli svojim mališanima. Međutim, ovo je greška jer antibiotici ne deluju na viruse, te mogu doneti više štete nego koristi. Umesto toga, fokus treba biti na ublažavanju simptoma infekcija, što pre svega znači da dete treba da miruje. Takođe mu treba davati puno tečnosti, redovno čistiti nos rastvorom morske soli i po potrebi obarati temperaturu lekovima iz grupe antipiretika kao što su paracetamol ili ibuprofen.
2. Upala uha (otitis media)
Upala srednjeg uha se tipično javlja kao komplikacija virusne infekcije i spada u grupu najčešćih ORL problema kod dece, zajedno sa upalama krajnika, uvećanim trećim krajnikom i sinuzitisom. Sve ove tegobe mogu izazvati brojne neprijatnosti, počevši od temperature i bola, do problema sa spavanjem, disanjem ili sluhom.
Konkretno u slučaju upale uha, roditelji često primete da dete postaje razdražljivo, odbija hranu, budi se noću ili neprestano dira uvo. Simptomi mogu uključivati i povišenu temperaturu, kao i osećaj pritiska u glavi. Kod starije dece se češće javlja konkretna žalba na bol u uhu, dok mlađi ne umeju da objasne šta ih tačno muči, pa je važno obratiti pažnju na ponašanje.
Lečenje zavisi od težine infekcije. Nekada je dovoljno samo simptomatsko olakšavanje uz mirovanje, snižavanje temperature i čišćenje nosa. U drugim slučajevima, kada se simptomi pogoršavaju ili ne prolaze, lekar može odlučiti da uvede antibiotike.
3. Laringitis
Ako se dete probudi usred noći s dubokim, promuklim kašljem koji podseća na lavež psa, verovatno se radi o laringitisu. Ova upala grkljana najčešće pogađa decu od šest meseci do šest godina i karakterišu je bol u grlu, iznenadni napadi kašlja, promuklost i teško disanje.
Napadi se obično javljaju noću, a pogoršava ih suv vazduh u prostoriji. Hitan odlazak u bolnicu potreban je samo ako dete ima izražene poteškoće sa disanjem, plavo prebojene usne ili deluje jako iscrpljeno. Prva pomoć kod kuće podrazumeva da otvorite prozor, izvedete dete na hladan vazduh ili pustite tuš s toplom vodom kako bi se vazduh u kupatilu ovlažio i time detetu olakšao disanje.
4. Bronhiolitis i bronhitis
Bronhiolitis je infekcija koja najčešće pogađa bebe i decu do dve godine. Reč je o upali sitnih disajnih puteva (bronhiola) i obično je izazvan RSV virusom. Počinje kao obična kijavica, ali se brzo razvija u ubrzano i otežano disanje, šištanje u grudima, kašalj i gubitak apetita. Kod najmlađih, posebno kod beba koje su prevremeno rođene ili imaju hronične bolesti, bronhiolitis može zahtevati bolničko lečenje.
Kod starije dece češći je bronhitis, odnosno upala većih disajnih puteva (bronhija) koja izaziva dubok i iscrpljujući kašalj koji je ređe ozbiljan. U slučaju bronhitisa, lečenje se najčešće svodi na odmor, rehidraciju, po potrebi lekove za snižavanje temperature i inhalaciju. Kod bronhiolitisa je važno pratiti disanje i nivo kiseonika, a ponekad se koristi i terapija kiseonikom u bolničkim uslovima.
Kada dete voditi kod lekara?
Pitanje koje roditelji najčešće sebi postavljaju jeste da li je vreme za odlazak kod lekara ili još da sačekamo?
Ukoliko se kod deteta jave:
⦁ Temperatura preko 38,5°C koja traje duže od tri dana.
⦁ Značajno otežano disanje (zviždanje, uvlačenje rebara, borba za dah).
⦁ Uporan kašalj.
⦁ Gubitak apetita i odbijanje tečnosti.
⦁ Pospanost, bledilo, gubitak energije.
⦁ Znakovi dehidracije (suve usne, malo mokrenja).
…ili ako simptomi traju duže od 10-14 dana bez poboljšanja, onda je potrebno potražiti lekarsku pomoć.
Može li se zima lakše podneti?
Iako ne možete da dete stavite pod stakleno zvono tokom zime, možete mu pomoći da ojača organizam i time izbegne, ili u najmanju ruku lakše podnese zimske tegobe kod dece, i to kroz:
⦁ Pravilnu ishranu, koja obuhvata voće, povrće, integralne žitarice i kvalitetne izvore proteina. Posebno vodite računa o unosu vitamina C i D.
⦁ Dovoljno sna. Dete koje je neispavano ima slabiju otpornost na infekcije. Vodite računa o redovnom ritmu spavanja i dovoljnim satima sna u zavisnosti od uzrasta.
⦁ Redovno provetravanje i ovlaživanje vazduha. Vlažnost vazduha u prostoriji treba da iznosi između 40 i 60 procenata.
⦁ Boravak na svežem vazduhu. Čak i kraće šetnje na svežem vazduhu pomažu boljoj cirkulaciji, jačanju pluća i lučenju serotonina, što doprinosi boljem raspoloženju i boljem snu.
Nema zime kad ima brige i ljubavi
Kako ono kaže Čika Jova Zmaj?
Zima, zima, e pa šta je,
ako je zima, nije lav!
Zima, zima, pa neka je,
ne boji se ko je zdrav.
E pa upravo tako treba gledati i na zimske tegobe kod dece. One jesu česte, ali najčešće ne ostavljaju veće posledice. Sve dok je dete generalno zdravo i ima solidan imunitet, većina ovih infekcija samo protrči kroz organizam i ostavi ga jačim nego pre. Zato je najvažnije raditi na prevenciji i jačanju imuniteta, kroz ishranu, san, svež vazduh i, naravno, ljubav. A ako vaše dete ipak pokupi neki virus iz vrtića ili škole, pa šta? Ne brinite! Dajte mu nežnost, toplu supicu, malo više zagrljaja nego inače, i oporaviće se za tili čas.
