Davno sam iz Bosne došla u Nemačku. U početku je bilo teško, snašla sam se, jer su mi pomogli mnogi zemljaci i drugi dobri ljudi. Kad sam “stala na noge” i finansijski ojačala, odlučila sam da pomažem siromašnima i bolesnima u domovini. Do sada sam pomoć uglavnom slala mojima u Semberiji, ovo je prvi put da skromne donacije od po 100 evra šaljem samohranim majkama Bajri Suljević iz Novog Pazara i Mihriji Murić iz planinskog sela Stup kod Rožaja. O njihovim nevoljama, hrabrosti i izdržljivosti godinama čitam u “Vestima” i divim im se. Nadam se da ću ih bar još neki put obradovati. Ovo je deo poruke koju je, uz donaciju od 200 evra, iz Berlina poslala naša čitateljka Mejrema, dobrotvorka koja je udata za Sandžakliju iz Sjenice sa kojima je, kako kaže, često i u ovom kraju. Njena pomoć već je stigla na zadate adrese, donela radost i olakšanje.
– Uvek se obradujem kad mi stigne neka pomoć, jer moja 26 godina nepokretna ćerka Arijeta i ja nemamo nikakva primanja, ne možemo da radimo i zaradimo, živimo i lečimo se samo od pomoći dobrih ljudi iz ovog kraja i iz dijaspore. Da nije čitalaca “Vesti” i saradnika poznatog humanitarca Hida Muratovića, koji nas stalno obilazi i najčešće nam donosi pomoć, ne bismo imale za kiriju, hranu, ogrev, pelene i lekove… Verovatno bi pocrkale od gladi, bolesti ili studi – priča Bajra.
Naglašava “da Bog sve vidi” i kad god ostane bez novca pošalje nekoga da joj pomogne, ovoga puta, kaže, poslao je dobru Mejremu kojoj je neizmerno zahvalna i kojoj želi svaku sreću u životu.
Podrška zlata vredna
Slično misli i hrabra Mihrija, koju život nije mazio.
– Mene i moje sinove Enesa i Ernesa prehranjuju dobrotvori iz celog sveta. Posle smrti supruga Abdulaha, ostala sam sama u planini. Radim kao drvoseča, ali od toga ne mogu da preživim i školujem sinove. Spasli su nas čitaoci “Vesti” koji su nam kupili kravu, kozu, motornu testeru, šporet, frižider i veš-mašinu, a sada nam pomažu da kupimo brašno i druge namirnice i lakše prezimimo zimu. Hvala veliko dobrotvorki Mejremi, svevišnji neka je čuva i nagradi, svaka pomoć i ubuduće biće nam zlata vredna – poručuje Mihrija.
Dugo braća Ivan i Predrag Tomović iz Novog Pazara, koji su od rođenja paralizovani i o kojima uz mnogo muka brine bolesni otac Vukomir nisu dobili nikakvu pomoć. Tek nedavno svojim vrednim donacijama obradovali su ih poznata dobrotvorka iz Sidneja, Rajka Tarlać i naš anonimni čitalac iz Francuske, a ovih dana sa još 100 franaka i porodica Protić iz Bazela u Švajcarskoj.
– Malo nam je lakše ovih dana. Preboleli smo koronu, a konačno nam stiže i pomoć koju smo dugo čekali i koja će nam omogućiti da kupimo najpre lekove, a ako šta pretekne i najpotrebnije namirnice. Nadamo se i da ćemo izmiriti i deo duga za struju. Hvala neizmerno porodici Protić iz Švajcarske i svima koji, i pored svojih briga i obaveza, misle na nas – kaže Ivan Tomović i naglašava da bi im život bio mnogo teži da im skoro dve decenije ne pomažu čitaoci “Vesti”.
Veliki borac
Od porodice Milanović iz Melburna stiglo je 200 australijskih dolara, po 100 dolara Puniši Boškoviću, obućaru invalidu iz Sjenice, koji pokušava da sakupi 2.000 evra za kupovinu nekog polovnog invalidskog vozila i siromašnom đaku pešaku Nikoli Petronijeviću iz zabitog sela Joše na Goliji. Siromašni i skoro nepokretni Puniša tek odnedavno je na stranicama našeg Humanitarnog mosta, do sada je sakupio oko 500 evra. Nada se da će se uz pomoć dobrih ljudi lakše kretati po svom gradu i da će i ubuduće moći da besplatno popravlja obuću siromašnima, deci, izbeglicama i migrantima.
– Mnogo bi mi značilo kada bih mogao kolima do posla. Još moram da radim, da se prehranjujem, kupujem ogrev i lekove, školujem sina i pomažem mojim Sjeničanima. Ruke me još nisu potpuno izdale i još solidno vidim. Voleo bih da to bude neka opel-korsa ili neki drugi mali automobil koji malo troši, jer nemam od čega da kupujem gorivo. Veliko i od srca hvala ljudima koji mi pomažu u nameri da obezbedim vozilo – iskreno će Puniša.
Za autobus i knjige
Za razliku od Puniše, Nikola Petronijević i njegov otac Milovan već duže vreme su naši štićenici. Zahvaljujući ljudskoj dobroti oni su dobili novu kuću sa nameštajem u koju su se useli prošle godine. Dobrotvori im sada pomažu da se Nikola školuje i da u Kragujevcu završi Srednju tehničku školu. Želja mu je da bude vrhunski varilac i da radi na podmornicama. Donaciju iz Melburna potrošiće na knjige, autobuske karte i nešto od sportske opreme, dobrotvoru šalje velike pozdrave i još veću zahvalnost.
