Život za aplauz

Vesti
Slavica Petrović (levo) i Marija Žižović pred publikom
 

Njeno ostvarenje koje je dotaklo srca svih koji su ga odgledali govori o porodici koja živi u legendarnom cirkusu Korona i kroz vizuru sedmogodišnje devojčice pokazuje kako je odrastati i živeti u takvom okruženju i baviti se tom vrstom umetnosti.

Ovaj film takođe je imao čast da otvori Festival, a gošća iz Beograda poklonila se nakon projekcije čikaškoj publici i pričala o režiranju ovog filma. – Bila sam oduševljena kada su me pozvali na Festival srpskog filma u Čikagu, a još više time što je moj film otvorio Festival. Prvi put sam u Čikagu i Americi, svi su ljubazni, a gledaoci su odlično reagovali na film!

– Vlasnici cirkusa Korona, muž i žena, složili su se da snimim film o njima, ali su mi rekli da je bolje da živim sa njima, jer u suprotnom neću u potpunosti osetiti šta je to cirkuski život. To sam i uradila i živela sa njima tri nedelje, putovala iz mesta u mesto, selila se sa cirkusom.

Na pitanje šta ju je najviše iznenadilo u životu iza cirkuskih kulisa ona kaže da je to činjenica da ti ljudi rizikuju život zbog aplauza!

– Oni mnogo rade, a cirkuski artista ne može da dozvoli sebi da ima loš dan. To čak nije ni kao u pozorištu gde glumca pokriju kolege, pa se nekako izvuče kad mu nije dobro. U cirkusu toga nema i svaka greška može da ugrozi život tog artiste ili nečiji tuđi.

Ona kaže da film nije snimala sa velikom ekipom, već sama sa svojom kamerom, što je oslobodilo sve ljude u cirkusu.

– Posle izvesnog vremena prestali su da me primećuju. Nije tu bila filmska ekipa, nije bilo tonca koji drži pecaljku sa mikrofonom iznad glava ljudi, niti reditelja koji viče. Zbog svega toga gledaoci kažu da im sve u filmu izgleda veoma prirodno, kao da su maltene bili tamo, jer su se akteri ponašali potpuno prirodno.

Ona kaže da su joj i gledaoci u Čikagu rekli slično i da im se najviše svidela ta dobrota i toplina koje se danas retko viđa u nekom filmu koji prati porodicu i gde deca nisu maltretirana…

– Danas na festivalima pobeđuju filmovi u kojima se potenciraju nasilje i boleštine, a ovo je jedna divna, topla ljudska priča o porodici koja živi teško, ali koja se voli.

Vesti
Insert iz filma

Ideja iz starih novina

U razgovoru za "Vesti" govori kako je došla na ideju da snimi film o neobičnoj porodici.

– Bila sam na filmskom festivalu na Paliću koji se odvija na otvorenom, u šumi. Tog dana je padala neka letnja kišica i klupe su bile mokre. Moja drugarica Ivana i ja smo videle reditelja Gorana Markovića, popričale sa njim, a onda je on uzeo novine koje je imao kod sebe i podelio ih na tri dela za nas troje kako bismo seli na mokre klupe. Posle filma sam uzela te novine i onako ih ovlaš pogledala. Na tim stranama su uglavnom bili oglasi, ali je među njima je bio i onaj u kome je cirkus Korona tražio radnike. Pošto sam oduvek volela cirkuse i oduvek želela da vidim taj život iza cirkuskih kulisa pomislila sam da bih mogla da ih pozovem i da ih pitam da li bih mogla da snimim nešto o njima. I kao što je u cirkusu sve magija i čarolija, tako je i u mom slučaju, a Goran Marković mi je, i ne znajući, poklonio ideju da snimim film, kaže rediteljka.

 

 

 

 

Nagrada ruskom đaku

Mirjana Žižović kaže da je završila režiju u Rusiji na njihovoj državnoj akademiji i onda se vratila u Srbiju. Pomagala kao asistent rediteljima, a onda se dogodio film "Kad ti tata kupi slona". Nije uspela da ga odmah montira jer je radila druge projekte, ali ga je konačno završila. Njen film bio je na nekoliko prestižnih festivala – u Beogradu na Festivalu dokumenarnog filma – Beldocs, u Novom Sadu na festivalu Cinema Citdž, u Bukureštu na festivalu dokumentarnog filma. Na Jahorini na festivalu je dobila specijalnu nagradu žirija, a na ruskom prestižnom filmskom festivalu Zlatni vitez, koji je ravan američkom Oskaru, dobila nagradu Srebrni vitez za najbolji debitantski film.

– Lepo je što sam ruski đak i što sam na njihovom prestižnom festivalu dobila tu nagradu, kaže ona.

Vesti
Insert iz filma

Slavica Petrović, direktor festivala

Tri dana za doživljaj zavičaja

Slavica Petrović, osnivač i predsednik tek završenog drugog po redu Festivala srpskog filma u Čikagu sumira ovih dana prve utiske o svemu i kaže da je veoma zadovoljna Festivalom. Odziv je bio odličan, a festival je privukao ogromnu pažnju publike i medija. Uskoro počinje priprema za naredni festival koji će verovatno biti produžen za bar još jedan dan, a i organizacija projekcija u još nekoliko gradova Amerike.

– Koliko je odziv publike bio dobar govori činjenica da je treći dan Festivala bio rasprodat pre početka manifestacije. Sudeći po izjavama publike kompletan izbor filmova je bio dobar. Došli su i eminentni gosti iz Vlade Republike Srbije, Republike Srpske, gosti iz Indijane, Viskonsina, Klivlenda, Njujorka, Vašingtona, Teksasa. To govori koliko je ovo značajan kulturni događaj u Americi. Veoma sam ponosna da smo skrenuli pažnju i nekoliko američkih medija koji su naš Festival svrstali u najave čikaških kulturnih događaja, što znači da dobijamo svoje mesto u Čikagu za plasiranje srpske kinematografije, a samim tim i svih drugih srpskih vrednosti i kulture. A zar nije najvažnije predstaviti svetu našu pozitivnu stranu? Sa druge strane, u luksuznom i veoma prestižnom američkom Muvico teatru uživali smo u srpskom filmu i na trenutak doživeli zavičaj. Ponosno mogu da kažem da je ovogodišnji Festival bio pun pogodak. Naš list "Ogledalo" (Serbian Miror) će i dalje biti srdačni domaćin ovog događaja. Kao i prošle godine i ove ćemo podeliti plakete svim učesnicima našeg filmskog festivala u Filmskom centru Srbije u Beogradu. Filmu "Mali Budo" dodelićemo nagradu publike koju je ove godine dobio, a trenutno smo u pregovorima sa producentskom kućom da ponovo pokažemo ovaj film za koji se tražila karta više tokom celog festival, rekla je Petrovićeva i zahvalila se odboru Festivala i svima koji su pomogli da se organizuje ovako veliki događaj.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime