Jedna od najvećih bitaka srpske vojske u novijoj istoriji – bitka na Košarama započela je 9. aprila i trajala je sve do 14. juna te 1999. godine. Mnogi su joj dali ime Srpski Termopili.
Na obroncima Prokletija, gotovo na vrhu Juničke planine, na samoj granici Albanije i Kosova i Metohije odvijala se epska, neravnopravna borba u kojoj je svaki dan bio filmska priča za sebe.
Samo u prvih 48 časova grupa od 120 graničara, mahom golobradih vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka uspela je da zadrži položaje iako su protiv sebe imali više hiljada pripadnika tzv. OVK, kao i neprekidnu artiljerijsku paljbu Vojske Albanije i NATO.
Zajedno sa pripadnicima drugih jedinica koje su im se ubrzo priključile držali su neprijatelja van granica Srbije sve do 14. juna, čak i nakon što je u Kumanovu potpisan Vojno-tehnički sporazum i doneta Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN o povlačenju srpskih snaga bezbednosti sa prostora Kosova i Metohije.
Povodom 25 godina od početka bitke na Košarama, za “Vesti” govore admiral u penziji Boško Antić, koautor knjige “Košare i Paštrik – Srpski Termopili” i potpukovnik Dragutin Dimčevski, zamenik komandanta 53. graničnog bataljona i ratni komandant karaule Košare i autor knjige “Krvava granica”, potresnog ratnog dnevnika koji slikovito opisuje sve detalje ove bitke.
Admiral u penziji Boško Antić ističe da je bitka na Košarama ušla u istoriju ratovanja dokazujući da “boj ne bije svijetlo oružje, već srce u junaka”, odnosno da između preimućstva u ljudstvu i tehnici, na bojnom polju pobeđuju hrabrost i ljubav prema sopstvenoj zemlji.
Zbog toga, tvrdi Antić, bitka na Košarama, a zatim i ona na Paštriku s pravom mogu da se uporede sa odbranom Spartanaca u Termopilima.
– Tokom svih 67 dana vođene su dramatične, danonoćne borbe u kojima su učestvovali pripadnici 53. graničnog bataljona, 125. motorizovane brigade, delovi petog i 52. bataljona Vojne policije, pripadnici 72. specijalne brigade i četa 63. padobranske brigade. U nadčovečanskoj borbi, često “prsa u prsa” poginulo je 108 branilaca. Večna im slava – ističe Antić.
Potpukovnik Dragutin Dimčevski ističe da sećanja na Košare nikada ne mogu da izblede.
– Ni danas posle 25 godina sećanja ne blede i nikada ne mogu da izblede. Ni kod mene, ni kod mojih saboraca. Mi i danas vodimo bitku za Košare kako bi istina izašla na videlo, jer se pojavljuje veliki broj lažnih boraca i komandanta, svako snima filmove, piše knjige na osnovu neistine, a stvarnih učesnika koji su 67 dana bili na Košarama, nema nigde – kaže potpukovnik Dimčevski.
Artiljerijski udari
Admiral Boško Antić kaže da je komandant 125. motorizovane brigade, pukovnik Dragan
Živanović, koji je komandovao odbrambenim bojem na Košarama, u 5.15, 9. aprila, referisao komandantu Prištinskog korpusa, generalu Vladimiru Lazareviću da je u četiri sata, sa teritorije Albanije, iz pravca Tropoje, otpočeo napad kopnenih snaga kome je prethodila jaka artiljerijska priprema od strane Oružanih snaga Albanije i da su artiljerijsku vatru navodili helikopteri NATO.
– Jaka artiljerijska priprema prvo je počela po rejonu karaule Morina, u tri, i trajala je do četiri sata tog jutra. Za to vreme, u rejonu karaule Košare vatra je otvarana povremeno, zbog čega su jedinice 53. graničnog bataljona i Borbene grupe 3 iz 125. motorizovane brigade odmah posele položaje za odbranu – priča admiral Antić.
Herojstvo za istoriju
Admiral Antić i potpukovnik Dimčevski ističu da svaki od 108 poginulih u odbrani Košara treba da se posmatra kao neko ko je večno zadužio Srbiju. Objašnjavaju da je tokom odbrane Košara bilo herojskih dela, ali da je neumesno da izdvajaju samo neka, jer slava, ističu, pripada svima koji su tada bili na braniku otadžbine.
– Tokom 78 dana agresije, 53. granični bataljon imao je 16 poginulih boraca, od čega jednog oficira, dvojicu podoficira, jednog vojnog obveznika i 12 vojnika na odsluženju vojnog roka, mladića od 18 do 20 godina starosti. U tom periodu na nivou bataljona ranjeno je 67 boraca, od čega dva oficira, pet podoficira, 10 vojnih obveznika i 50 vojnika na odsluženju vojnog roka – kaže Dimčevski.
VECNA IM SLAVA
SLAVA I HVALA!!Borba i dalje traje sa naš Kosmet i istinu.
SRBIJA POLAKO ALI SIGURNO IDE U EU! ŽIVELA EVROPA! ŽIVELA AMERIKA! ŽIVELA SRBIJA, EVROPSKA NATO SRBIJA, ŽIVELA EVROPSKA UNIJA SA SRBIJOM U NJOJ. EVROPSKA NATO SRBIJA, KONAČNO SVOJA NA SVOME MEĐU SVOJIMA. ONI KOJI NE VOLE ZAPAD TREBA DA BOJKOTUJU ISTI, TAKO ŠTO ĆE ISTOK PODRŽATI MENJAJUĆI EVRE I DOLARE U RUBLJE I JUANE I TRAŽITI POSAO U rUSIJI I kINI I NARAVNO SEVERNOJ KOREJI. A I SVE OSTALO LOŠE ZAPADNO, MENJATI ZA BOLJE ISTOČNO. I SRBIJI JE NAJBOLJE DA PREĐE NA EVRO. ŠTO ĆE SE U BUDUNOSTI SIGURNO I DOGODITI.
@Maki, idi se umij pa pročitaj ponovo šta si napisao.
Оно што му недостаје не стиче се умивањем.