Da osmogodišnji Aleksa Bogdanović, siroče iz Bijeljine koji je svojevremeno ujedinilo ne samo Republiku Srpsku, već i čitav narod u dijaspori, u ovu godinu uđe punog srca, svojim donacijama pobrinule su plemenita Rajka Tarlać iz Sidneja i gospođa Jeftira Gavrilović iz Frankfurta. Rajka darom od 200 dolara, a Jeftira pomoći od 100 evra, koje smo proteklih dana prosledili na kućnu adresu Aleksine starateljke i bake Razije Aziri (61).
Prema njenim rečima, ovo je još jedna Nova godina u kojoj su i Aleksa, ali i njegova rođaka, gluvonema Marija (18) mogli da uživaju u prazniku u pravom smislu te reči, iako ne kao prethodne godine jer je korona sve ljude primorala na dodatni oprez u svemu.
– Stizali su paketići i novac, ali ne kao prethodne godine, što je i razumljivo s obzirom na celokupnu situaciju, kako kod nas, tako i u celom svetu. Oni koji su mogu su došli da se pozdrave s Aleksom, a ako ne, tada su poklone slali po nekome. Ne mogu opisati zahvalnost svim tim divnim ljudima jer znam koliko je u današnje vreme zaraditi, a posebno odvojiti na tuđu muku. Da nije svih tih ljudi dobre volje, ne znam kako bismo opstali – priča u jednom dahu Raza i dodaje:
– Veliko i od srca hvala tim divnim gospođama koje su mislile na mog Aleksu. Zahvaljujući njihovoj pomoći, moći ćemo da izmirimo račune. To nam je na prvom mestu i stvara najveće opterećenje da se ne nađemo na ulici. Sve što preostane utrošićemo na ono što nam u datom trenutku bude najpreče. Sada kada i Aleksa ide u školu, gde se fino snalazi, stalno je potrebno nešto od pribora, garderobe i slično, a kad čovek živi samo od socijalne pomoći, to su stvarno veliki izdaci.
Podsećanja radi, Aleksi je majka umrla kad je imao samo dve godine, a oca nikada nije ni upoznao. Od kada je ostao sam na svetu o njemu i gluvonemoj rođaki Mariji, brine Raza i to kao o svojoj deci. Priča je dospela u javnost zahvaljujući novinarima koji su je videli kako je prevrtala po kontejneru bijeljinske bolnice – tražeći hranu za svoje štićenike. Situacija ni sada nije ružičasta jer Razija zbog brige o Aleksi i Mariji, ali i sopstvenog narušenog zdravlja ne može da radi i zaradi dovoljno. Posebno ne zimi. Opet, zahvaljujući tome što se za Aleksinu sudbinu daleko “čulo”, malo im je lakše da se snađu za najosnovnije, jer dobri ljudi paze na njih i pomažu im kad god mogu.
– Primam 120 maraka (60 evra) socijalne pomoći i još 120 maraka dobija Marija na ime invalidnine. Međutim, kada platim kiriju 150 maraka i račune, neretko moram da se odreknem lekova koje moram da pijem, da bismo imali za hranu i ogrev. Metar je 90 maraka (45 evra), a za mesec dana nam treba najmanje metar i po. Prištedim tako što kad imam para kupim i vreću-dve uglja koji je mnogo jeftiniji. Snalazim se kako znam i umem, kako po ovoj hladnoći da mi se deca smrzavaju? Zato da nema ljudi dobre volje stvarno ne znam kako bismo preživeli – priča ona.
Krov nad glavom najpreči
Ova porodica živi u iznajmljenom stanu koji plaćaju ljudi dobre volje. Vlasti Bijeljine su joj pre godinu dana obezbedili stan, ali ga je Raza teška srca ipak odbila.
– Stan se nalazi u romskom naselju u kome su stalno tuče i problemi. Ne želim da mi deca tamo rastu. Opštinari su prihvatili to moje objašnjenje i obećali da će pomoći u plaćanju kirije, ali se to nije dogodilo. Ne krivim, samo kažem onako kako je – priča Raza.
Skupljanje kartona
Raza se priseća da je na početku baš sa Aleksom obilazila kontejnere po Bijeljini prikupljajući karton. Za 100 kilograma dobijala bi 15 maraka.
– Znali bi da poranimo i već u pet ujutro budemo na pijaci jer se tamo najviše baca kartona. I onako mali borio se da zaradi. Istina je da sam tako spajala kraj s krajem, ali ga više niko ne kupuje. Nisam imala bolje rešenje nego da ih prehranim na ovaj način, jer se u bolničkim kontejnerima neki put nađu neotvorene kutije keksa ili nepojedeni obroci. Šta ću, morala sam tako – priča ova žena koja je i pored toga što je i sama bolesna, svoj život podredila brizi o dva anđela.
Dar i za Jeliće sa Peštera
Pored malog Alekse, plemenita Jeftira Gavrilović je mislila i na porodicu Jelić iz Janturina na Pešteru, kojima je uputila pomoć od 80 evra. I ova pomoć je stigla na zadatu adresu, a više o samom uručenju, njihova dobročiniteljka će moći da pročita u jednom od narednih izdanja našeg lista.
