Vojni čelnici u Vašingtonu agitovali su na Belu kuću da pripremi planove o korišćenju nuklearnog oružja protiv Kine tokom Druge tajvanske krize 1958. godine, pokazuju nova dokumenta.
Dokumenta, do kojih je došao Njujork tajms, otkrivaju koliko daleko je bila spremna američka vojska da ide da odvrati kinesku invaziju na Tajvan.
Vojni stratezi u Vašingtonu bili su spremni da u tu svrhu iskoriste i nuklearno oružje, čak iako bi to značilo da će kineska vojska uzvratiti nuklearnim udarima na američke baze.
Nove informacije Tajmsu je otkrio Danijel Elsberg, uzbunjivač odgovoran za objavljivanje Pentagonskih papira 1971. godine, koji su javnosti u SAD otkrili brojne tajne vojne i obaveštajne aktivnosti pre i posle izbijanja rata u Vijetnamu.
„Korišćenje nuklearnog oružja ne bi trebalo da bude razmatrano, pripremano ili korišćeno kao pretnja prema bilo kome i ni pod kojim okolnostima, uključujući i odbranu Tajvana“, napisao je Elsberg na Tviteru.
Nove informacije dolaze iz prethodno zaštićenih i tajnih odeljaka izveštaja Rend korporacije o Drugoj tajvanskoj krizi 1958. godine, koji je sastavio M.H. Halperin za kancelariju tadašnjeg pomoćnika sekretara za odbranu.
Nakon što je komunistička partija preuzela vlast u Kini 1949. godine, pristalice nacionalističke partije na čelu sa Čang Kaj Šekom pobegle su na ostrvo Tajvan.
Nekoliko puta je nakon toga dolazilo do napetosti. Najbliže što su SAD i Kina došle do oružanog sukoba bilo je za vreme Druge tajvanske krize 1958. godine, kada je NR Kina bombardovala okolna ostrva, što su u Vašingtonu protumačili kao mogući uvod u invaziju.
Sve do Šangaja
Iako je poznato da je administracija tadašnjeg predsednika Dvajta Ajzenhauera razmatrala mogućnost korišćenja nuklearnog oružja kao načina odvraćanja Kine od napada na Tajvan, obelodanjena dokumenta prvi put pokazuju prave razmere planova.
U slučaju napada iz vazduha i sa mora na ostrva, američki vazduhoplovni general Nejtan Tvining rekao je da bi SAD morale da koriste nuklearne bombe protiv kineskih vazduhoplovnih baza.
U početku bi to bile „slabije“ bombe 10 do 15 kilotona snage. Ukoliko to ne bi dovelo do prekida napada – „SAD ne bi imale drugog izbora nego da izvrše nuklearne udare duboko na teritoriji Kine, sve do Šangaja“.
Prema dokumentima, predsedavajući generalštaba prihvatio je činjenicu da bi takvi potezi sasvim sigurno doveli do odmazde i nuklearnih napada na Tajvan i američku bazu na Okinavi.
„Ukoliko je to od nacionalnog interesa, te posledice moraju da budu prihvaćene“, navodi se u dokumentima.
