Od 1. januara naredne godine minimalna cena rada u Srbiji biće 230 dinara po satu, odnosno 40.020 dinara mesečno. To predstavlja povećanje od 14,3 odsto i kako kaže ministar finansija Siniša Mali ono je procentualno gledano najveće povećanje do sada i na ovaj način je očuvan trend da je povećanje minimalne zarade mnogo veće od inflacije.
– Prosečna inflacija je 11,5 odsto, a projektovana inflacija za narednu godinu je 8,7 odsto što znači da je povećanje minimalnih zarada više od inflacije koju nismo mi izazvali – ističe Mali.
Ministar najavljuje i da će u slučaju pogoršanja krize vlada biti otvorena za nove pregovore o minimalcu sa poslodavcima i sindikatima.
– Minimalna cena rada je ekonomska, a ne socijalna kategorija – kaže Mali i objašnjava da je ova odluka države o povećanju minimalne cene rada sa 35.000 na 40.020 dinara balans između zahteva sindikata i poslodavaca, kao i nastojanje da se zaštiti životni standard građana, ali i da budu sačuvana radna mesta.
On navodi da su poslodavci bili protiv povećanja minimalne zarade, jer bi im ona u uslovima krize izazvala ukupan trošak od 41 milijardu dinara, odnosno 350 miliona evra godišnje ali je, kako naglašava, država preuzela na sebe taj celokupan teret troška.
– Ne želimo da dovedemo poslodavce u situaciju da zbog povećanja minimalca otpuštaju radnike. Zato je država celokupan teret povećanja minimalne zarade preuzela na sebe. Od 1. januara će biti rasterećene zarade na teret poslodavca, jer ćemo povećati njihov neoporezivi deo sa 19.300 na 21.712 dinara, a umanjujemo za jedan procentni poen i doprinose za PIO fond na teret poslodavca i tako u potpunosti preuzimamo teret na sebe – rekao je Mali i podsetio da su za pet godina poslodavci rasterećeni sa 64 na 60 odsto na ime obaveza na osnovu zarade i da je rezultata toga to da Srbija sada ima istorijski najnižu stopu nezaposlenost koja je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 8,9 odsto.
On je dodao da minimalna zarada “gura” plate naviše, i podsetio da je prosečna zarada u junu 2022. bila 633 evra. Prema rečima ministra, kategorije minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade nemaju međusobne veze, jer minimalac služi tome da obaveže poslodavca, ukoliko uđe u finansijske probleme, da isplaćuje najnižu zaradu šest meseci dok ne izađe iz problema. Naglašava i da država brine o životnom standardu građana tako što drži pod kontrolom cene osnovnih namirnica, kao i najniže cene gasa i struje u Evropi.
– Ako imamo niske cene struje, gasa, kontrolišemo cene, mi pokazujemo odgovornost prema ljudima. Sa ovim povećanjem idemo stabilno ka cilju od 710 evra prosečne plate naredne godine – rekao je Mali naglašavajući da se ceo svet suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata i da su veće ekonomije od naše već ušle u recesiju.
Sindikati nisu zadovoljni odlukom o povećanju minimalne zarade sa 35.000 na 40.020 dinara od naredne godine, jer su tražili da se “minimalac” poveća na 50 hiljada dinara.
Veće i penzije od 2023.
Mali podseća i da će plate u javnom sektoru u Srbiji od 1. januara biti povećane za 12,5 odsto, dok će penzije za oko 1,7 penzionera u zemlji sa povećanjem od devet odsto 1. novembra, a zatim još 12,1 odsto od januara naredne godine ukupno biti veće za 20,2 odsto. Trenutna prosečna penzija u Srbiji je 30.965 dinara i ona bi od naredne godine bila sa najavljenim povećanjem veća za nešto više od 6.200 dinara, dok će penzioneri sa najmanjim primanjima umesto 10.000 dinara mesečno dobijati nešto više od 12.000 dinara.
