Oficijelno je EU zahtevala od Srbije da se pridruži sankcijama protiv Rusije. Kratko pre toga, kancelarka Angela Merkel je kao glasnogovornik politike EU izrazila zabrinutost da bi Rusija svoju ekspanzionističku politiku, koju je doslovce označila kao hegemonističku, mogla da proširi na Moldaviju ili na Balkan. Ubrzo je usledio i zvanični Brisel.
Uloga NemačkeNemačka nastupa kao svetska, koja bi da druge nezavisne i suverene države prisili na određeno ponašanje i postupke. "Pritom se poziva na sve moguće, a tek u krajnjoj nuždi se poziva i na međunarodno pravo. Berlin ne ostvaruje svoju poziciju atraktivnošću, već preti sankcijama, ako treba čak i vojnim, zaključuje komentator Info-kopa. |
– Potpuno u stilu neuspešne politike pritisaka, sada se od Srbije traži da učestvuje u sankcijama. Zašto bi u slučaju Srbije to uspelo, koja u pogledu nacionalnog jedinstva, istorijske tradicije i želje za nezavisnošću predstavlja sasvim drugi kvalitet u odnosu na Ukrajinu, ostaje pitanje o kojem evropske diplomate navikle na uspeh – ne razmišljaju, pita se komentator.
On smatra diplomatski neprihvatljivim da se zemlji, koja želi dobrovoljno da postane članica Unije, propisuje agresivan akt protiv treće zemlje. Pritom se ne radi o navodnim ruskim aspiracijama nego o sopstvenim ekonomskim interesima.
Unija i američki Big Ojl žele da spreče izgradnju Južnog toka, jer on ugrožava američki monopol na Balkanu, koji sa svoje strane vojno osigurava evropska tržišta na tom prostoru.
"Novi kvalitet je, smatra autor, da nemačka kancelarka tako otvoreno igra geostrateške karte. Interesantno pitanje koje se postavlja je, međutim, šta će se desiti ako Srbija ne popusti pritiscima EU? Pored pretnji da neće biti primljena u EU, šta će uslediti kao sledeća represija? Ponovno bombardovanje Beograda, kao što se već desilo kao posledica konflikta na Kosovu? Koji zločini onih koji se ne povinuju ovoga puta će se medijski čarobno izvući iz šešira? Nakon što je propagandna mašinerija dobro podmazana, izgleda da je žeđ za više političkog rezona stavljena izvan snage.
Bojazan da se u slučaju Ukrajine ne radi o diplomatskoj grešci i spoljnopolitičkom udesu, već da se uočava karakter dobro razvijenog političkog programa, potvrđuje se ovim korakom kao tužna realnost na Balkanu", ocenjuje komentator.
