pixabay.com

Brojni predlozi nemačkih političara o ukidanju sankcija Rusiji su „šamar” Ukrajincima, izjavio je ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrej Meljnik u intervjuu za list „Potsdamer nojste nahrihten”. S druge strane, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder poručio je da mišljenje ukrajinskog ambasadora nikog ne interesuje i čak ga nazvao „patuljkom”.

Naime, ukrajinski ambasador ovako je odreagovao na sve češća mišljenja koja se čuju u Nemačkoj o potrebi ukidanja antiruskih sankcija. U maju je ministarka za evropska pitanja Brandenburga Katrin Lang nazvala antiruske sankcije besmislenim i pozvala Berlin da ih ukine. Pre toga, sličnu izjavu dao je i šef nemačko-ruskog foruma Matijas Placek, a ovim povodom oglašavao se i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder.

– Mi, Ukrajinci, hteli bismo mnogo oštrije sankcije protiv Moskve. Ali, to politički nije ostvarivo – istakao je diplomata.

S druge strane, Šreder je objavio audio-podkast u kom je ukrajinskog ambasadora nazvao „patuljkom” i izjavio da njegova kritika nikoga ne interesuje.

U svom podkastu, koji je, generalno, bio posvećen borbi protiv koronavirusa, bivši kancelar izneo je stav da je državama u uslovima globalne krize potrebno više međusobne saradnje, a ne restriktivnih mera.

– Pokušao sam da istaknem da se to odnosi i na Rusiju. I, zašto me onda ne ambasador, ne bivši ministar spoljnih poslova, nego neki ukrajinski patuljak kritikuje? – izjavio je Šreder, dodavši da mišljenje ukrajinskog ambasadora ne interesuje nikoga u Nemačkoj.

Podsetimo, početkom maja, Šreder je pozvao na ukidanje sankcija protiv Rusije, pošto zapadne zemlje nisu u stanju da je prinude ni na šta, a takođe je dodao da nijedan ruski predsednik nikada neće vratiti Krim Ukrajini.

Na ovu njegovu izjavu reagovao je Meljnik, izjavivši da će ovo poluostrvo ponovo biti deo Ukrajine još za Šrederovog života.

Povod za antiruske sankcije

Krim je postao deo Rusije 2014. godine, nakon referenduma, održanog posle državnog udara u Ukrajini.

Zvanični Kijev još uvek Krim smatra svojom, ali privremeno okupiranom teritorijom.

Zapadne zemlje su zbog političke krize u Ukrajini i ujedinjenja Krima i Rusije, pokrenule antiruske sankcije. Moskva je uzvratila sličnim merama, uvela politiku zamene uvoza i više puta saopštavala da nije učesnik u sukobima u Ukrajini, niti subjekt Minskih sporazuma i da je razgovarati s njom jezikom sankcija kontraproduktivno.

U poslednje vreme u zemljama EU sve glasnija su mišljenja o potrebi ukidanja antiruskih ograničenja.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime