Tokom televizijske karijere koja traje duže od decenije, Anđelu Đurašković viđali smo kao voditeljku raznih zabavnih emisija, igre na sreću “Loto”, kolažnog popodnevnog programa “150 minuta”… Do odlaska na porodiljsko odsustvo sa Ksenijom Bujišić bila je prezenter vremenske prognoze u Jutarnjem programu televizije “Prva”, koji poslednjih meseci vodi u tandemu sa Milošem Radenkovićem.
Mnogi bi rekli da su tek na toj poziciji Anđelina elokvencija, šarm i neposrednost došli do punog izražaja. U slobodno vreme okupirana je obavezama oko dvogodišnjeg sina Mihajla, za čijeg tatu će se uskoro udati, i to iz četvrtog pokušaja.
Voditeljka je najpre otkrila kako provodi dan nakon jutarnjeg programa.
– Svakako bih bila sa Mihajlom, u parku ili kod kuće. Pre neki dan su me za jedan intervju pitali imam li jutarnje rituale. Samo sam se nasmejala pri pomisli da se budim u 4.15, i to u poslednjem trenutku. Zapravo, kad razmislim, imam ritual. Do posla idem sa ledenom maskom na licu, koju pokupim iz frižidera pre nego što sednem u auto. Niko ne može da se prepadne od mene takve jer su u to doba ulice prazne. Ali, bez šale, dok uspavam dete, prošetam kucu, istuširam se i legnem, eto ponoći. Srećom, nije svaki dan takav, inače ne znam kako bih izdržala.
Može li majka dvogodišnjeg deteta da sebi dozvoli luksuz da odspava malo u toku dana?
– Program se završava u 11, kući stignem do podneva, taman u vreme za Mihajlovu popodnevnu dremku. Ta dva sata iskoristim da spremim ručak, ali i da mu se pridružim. Budimo se u isto vreme, odmorni i spremni za nastavak dana.
Da li se odgovor na pitanje “kako ste brzo vratili vitku liniju” krije i u činjenici da je dečak pun energije?
– Kad smo se dogovarali za intervju, pošteno sam rekla da je sada u “nemogućoj” fazi. Mi se non-stop jurimo, nikako da naučimo da se držimo za ruku kad smo napolju. On neumorno trči po parku, ja moram za njim, a kilogrami samo padaju.
Mihajlo je rođen dva meseca pre termina, zbog toga je prve dane proveo u inkubatoru.
– Dan njegovog rođenja istovremeno je najsrećniji i najtužniji dan u mom životu. Koliko sam bila radosna što se rodio, toliko sam bila tužna što smo odmah morali da se rastanemo. Prebačen je u Institut za neonatologiju, a ja sam ostala u porodilištu. Na nesreću, dobila sam neku infekciju i sedam dana nisam mogla da ga dodirnem. Agonija. Mnogo je tužno kad drugim ženama donesu bebe, a vi vašu možete da vidite samo na slici, i to u inkubatoru, sa svim onim cevčicama prikačenim za majušno telo. Mislim da bi porodilišta trebalo da promene praksu i porodilje koje su razdvojene od dece smeste u zasebne sobe. Ponašaju se kao da je sve normalno, a nije. Mnogo je strašno. Opet, imali smo sreću da je sve dobro prošlo, bez posledica. Mihajlo je danas zdravo i napredno dete.
“Nisam birala da sa 22 godine uđem u ozbiljnu vezu, ali sam vrlo brzo znala da sa njim želim da budem dugo”, rekli ste jednom prilikom o svom izabraniku.
– Luka i ja upoznali smo se preko zajedničke drugarice Kristine, koja nam je buduća kuma. Spontano smo počeli da se viđamo svakog dana. S obzirom na to da se neprekidno šali, na prvi pogled odaje utisak neozbiljne osobe, i baš zbog te “neozbiljnosti” nisam mogla da nas zamislim ovde gde smo danas. Pustila sam da se stvari same razvijaju, pa šta bude. Zajedno smo odrastali i gradili svoje ličnosti, međusobno se dopunjavali, a ja sam u jednom trenutku shvatila da ne mogu da zamislim svakodnevicu bez njega. Danas znam da nisam mogla bolje da prođem, moj neozbiljni dečko pokazao se kao čovek koji na pravi način brine i čuva svoju porodicu.
Korona vam je pokvarila planove za venčanje, i to ne jednom, već tri puta.
– Čvrsto verujem da će biti četvrta sreća. Nisam želela da se udajem dok sam bila trudna, pa smo prvi termin za venčanje zakazali za jun prošle godine. I otkazali. Septembar, sto posto. I to smo otkazali. Jun 2021. Otkazano. Spremamo se za četvrti pokušaj.
