Pre oko 10 milijardi godina, naša galaksija Mlečni put izgledala je prilično drugačije nego što izgleda danas. Kako bi postigla svoju sadašnju veličinu, najverovatnije je u svojim „mlađim danima“ progutala obližnju patuljastu galaksiju, piše CNN. Mlečni put sad ima između 200 i 400 milijardi zvezda.

U ranim danima svemira, pre nekih 13 milijardi godina, zvezde su se vrlo brzo formirale, što je dovelo do stvaranja prvih patuljastih galaksija, odnosno galaksija koje sadrže između 100 miliona i nekoliko milijardi zvezda. Mlečni put sada ima između 200 i 400 milijardi zvezda.

Patuljaste galaksije su se tokom vremena spajale formiravši znatno veće, a tim procesom je stvoren i današnji izgled naše galaksije.

Kako nastaju nove planete?

Naučnici su, kako bi saznali u kom je periodu Mlečni put „progutao“ manju galaksiju, koristili podatke svemirskog teleskopa Gaja, a rezultate istraživanja objavili su u uglednom časopisu „Nature Astronomy“.

Da li ste znali da jedna crna rupa može da proguta drugu?

PROGUTALA JE GALAKSIJU GAJA ENCELADUS

Astronomi su raniije primetili da se galaktički halo našeg Mlečnog puta, što se odnosi na područje ispod i iznad spiralnog diska, sastoji od najmanje dve komponente: jedna ima više plavih zvezda, a druga više crvenih.

Kada su naučnici napravili detaljniju analizu plavih zvezda, shvatili su da se zapravo radi o ostacima patuljaste galaksije poznate kao Gaja Enceladus.

– Nakon proučavanja podataka s teleskopa Gaja, dobili smo uvid u starosnu raspodelu zvezda obe komponente i pokazalo se da one sadrže zvezde koje su starije od onih u glavnom disku – napisao je u studiji astrofizičar Kris Bruk, s Instituta atrofizike Kanarijas.

Dakle, zvezde iz obe komponente dele jednake starosne distribucije i starije su od većine zvezda u glavnom telu naše galaksije. Ta starosna granica između može se povezati s momentom koji se dogodio pre 10 milijardi godina, odnosno s pripajanjem patuljaste galaksije većoj galaksiji, Mlečnom putu.

Naučnici su identifikovali crvenu komponentu kao najstariju grupu zvezda formiranu unutar naše galaksije.

– Zadnji deo slagalice bila je količina metala, odnosno elemenata koji nisu vodonik ili helijum, u zvezdama jedne ili druge komponente. Zvezde u plavoj komponenti imaju manju količinu metala nego one u crvenoj – kazao je astrofizičar Tomas Ruiz Lara, također s maločas pomenutog instituta.

Galaksije nikada ne umiru

Uran: Najhladnija planeta Sunčevog sistema

HAOS JE TRAJAO ČETIRI MILIJARDE GODINA

Zvezde su se stvarale u obe galaksije, u prvobitnom Mlečnom putu i u patuljastoj galaksiji Gaja Enceladus. No, rani Mlečni put bio je četiri puta masivniji od svoje suputnice i sadržavala je više metala, tako da su naučnici mogli da kategorizuju crvene zvezde kao stare zvezde rane forme naše galaksije, a plave kao stare zvezde Gaje Enceladus.

Pre otprilike 10 milijardi godina, došlo je do snažnog sudara i spajanja te dve galaksije, te su njihove zvezde razbacane unaokolo, stvarajući pritom galaktički halo oko današnje forme Mlečnog puta.

Svemirski haos koji je nastao nakon spajanja i koji je trajao sledećih 4 milijarde godina, izazvao je rapidno formiranje novih zvezda. Na kraju se sve pomalo smirilo i u središtu galaksije stvorio se tanak disk gasa u kojem se i dan-danas formiraju nove zvezde.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime