Bili smo dobri dok smo ginuli!

0

Fonet
Uzaludni protesti: Invalidi i borci godinama se bore za svoja prava
 

– Protesti su izgledni ako Vlada Srbije usvoji trenutni nacrt i sa njim izađe pred Skupštinu, jer će u tom slučuju većina boraca dobiti samo legitimaciju koja može da im služi za pokazivanje ukućanima i ni za šta više – kaže za "Vesti" Neđo Antonić, predsednik Skupštine Udruženja ratnih veterana srpske zemlje 1990-1999. "Patriotski front" i Skupštine Saveza ratnih veterana Srbije.

Suština primedbi boraca iz 90-tih jeste u tome da država  predloženim zakonskim rešenjima nastoji da što manjem broju nekadašnjih boraca omogući da budu korisnici boračkih i invalidskih prinadležnosti. Predlagač se ograničio samo na period od 1990 -1992. i 1999. što znači da status borca ne mogu dobiti građani Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji su sada državljani Republike Srbije, iako je Savezna Republika Jugoslavija bila garant i potpisnik mirovnih sporazuma i u slučaju Hrvatske i BiH. Jedna od zamerki je i ta što se umanjuju već stečena prava ratnim vojnim invalidima.

Nezadovoljni Vojvođani

Posebno su nezadovoljni ratni veterani sa područja Vojvodine, koji nemaju olakšice kao što je to slučaj, recimo sa Beograđanima koji komunalije plaćaju uz 50 odsto popusta ili sa veteranima iz topličkog okruga kojima je isplaćena razlika u dnevnicama. A i oni iz pokrajine i iz centralne Srbije borili su se na istim ratištima i pod istom zastavom.

– Ratnim vojnim invalidima, koji su kategorizovani od pete do desete grupe, praktično se ukidaju prava. Osnovica za obračun njihovih novčanih nadoknada se prema ovom predlogu umanjuje za 80 posto – dodaje Antonić.

Udruženje boraca ratova od 1990. godine takođe je nezadovoljno nacrtom zakona, posebno ističući da ponuđene opcije ne rešavaju problem "lažnih invalida".

U Srbiji, kažu u ovom Udruženju, ima barem 30 odsto lažnih invalida rata, koji državu koštaju od 300 do 350 miliona dinara mesečno. Oni se zalažu da se revizija statusa invalida rata mora uraditi u roku od jedne a ne u roku od pet godina, kako predviđa Nacrt zakona.

– Umesto što smanjuje plate i penzije, državi bi bilo bolje da uvede red u oblast socijalne zaštite i da zaustavi tu vrstu kriminala – ističe sekretar Udruženja Aleksandar Dragišić.

Činjenica je da su nekadašnje patriote koji su se bespogovorno odazivali pozivu za mobilizaciju ili dobrovoljno pristupali boračkim formacijama, od regularnih do paravojnih, sada društveno marginalzovani. Ali kakav odnos država ima prema ovim ljudima moglo bi za buduće generacije predstavljati upozorenje kako prolaze oni koji odbranu države i naroda smatraju svojom patriotskom dužnošću.

"Razmišljajte malo unapred, Srbija se nalazi u rovitom okruženju, vrlo brzo može doći do nekog sledećeg rata, sa ovakvim predlogom zakona u rat i dobrovoljce će se javljati jedino samoubice i oni koji će same sebe ranjavati kako bi ih država sistemski rešila", upozoravaju u Udruženju boraca ratova od 1990.

Tek svaki deseti u zakonu

Koliko je ljudi zaobiđeno važećim propisima govori i podatak da je prema Zakonu o boračkoj i invalidskoj zaštiti iz 1998. godine obuhvaćeno svega 43.272 osobe. U boračkim udruženjima, međutim, kažu da je u poslednjoj deceniji 20. veka bilo mobilisano oko pola miliona ljudi i postavljaju pitanje šta je sa njihovim nacionalnim priznanjem dobijanja statusa borca?

 

Žuri im se zbog EU?

Predlagač, u ovom slučaju resorno Ministarsrtvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja trebalo je do 27. decembra da se oglasi sa obaveštenjem koje je primedbe zainteresovane strane prihvatilo i kako će izgledati konačan nacrt sa kojim će ići pred vladu. Procena je da bi već u januaru zakonski predlog mogao da se nađe po hitnom postupku u skupštinskoj proceduri. U boračkim udruženjima smatraju da se Vladi žuri sa usvajanjem zakona kako bi što pre počela sa otvaranjem pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja EU. Oblast kojom se reguliše pomenuti zakon deo je korpusa ljudskih prava.

 

Podeljeni u tri grupe

Po predloženom rešenju, borci su podeljeni u tri grupe. Prvu grupu čine oni koji su učestvovali  300 i više dana u ratu, drugu od 50 do 300 i treću do 50 dana.

– To je urađeno kako bi samo jednom manjem delu boraca, uglavnom aktivnih vojnika koji su bili na odsluženju redovnog vojnog roka, bila obezbeđena nematerijalna prava, a njih je oko 26.000. Najveći deo boraca, međutim, bio je mobilisan na period do 45 dana – kaže Neđo Antonić.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here