Iako Grčka ne priznaje nezavisnost Kosova, politička, ekonomska i kulturna razmena sa Grčkom je veća nego sa većinom članica EU koje su je priznale, izjavio je u intervjuu za Euroaktiv zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi, dodajući da Priština zna šta je potrebno preduzeti da bi iz Atine stiglo priznanje nezavisnosti.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. i nada se napretku tokom belgijskog predsedavanja Evropskim savetom 2023. nakon što se predsedavanje Španije, još jedne država koja ne priznaje Kosovo, završi 31. decembra, poseća Euroaktiv.
Bisljimi kaže da nije bilo toliko napretka koliko su se nadali pod španskim predsedavanjem, ali da postoje nade da će zahtev za članstvo preći sa Saveta na Komisiju, pod belgijskim predsedavanjem.
Na pitanje da li je kosovska vlada zabrinuta zbog mađarskog predsedavanja, zbog bliskosti Budimpešte sa Srbijom i Rusijom, koje se obe protive nezavisnosti Kosova, Bisljimi kaže da ne postoje.
Kako trenutno stvari stoji, pristupanje Kosova EU bi bilo otežano nepriznavanjem Španije, Slovačke, Kipra, Grčke i Rumunije, svake sa različitim razlozima, uglavnom zasnovanim na teritorijalnim sporovima ili sporovima o nezavisnosti.
Ali, u poslednjih godinu dana, bilateralni odnosi sa Grčkom su ojačali.
Grčka ima Kancelariju za vezu koju je akreditovao Unmik u Prištini, dok Atina ima Kancelariju za ekonomska i komercijalna pitanja Kosova.
Godine 2021. unapređen je u Kancelariju za interese, i iako ne može da vijori zastavu Kosova, može da izdaje vize.
Atina takođe priznaje pasoše koje izdaje Kosovo, što je korak koji drugi koji nisu priznali nezavisnost Kosova tek treba da preduzmu.
Pored toga, u martu ove godine, tadašnji grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias posetio je Kosovo po šesti put, sastao se sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani.
Upitan da li bi Grčka mogla da bude prva koja će priznati Kosovo, Bisljimi je rekao:
– Razumemo da pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo imaju pet specifičnih situacija i zato ne možemo da koristimo isti lek ili isti pristup za sve njih.
Dodaje da je situacija sa Grčkom posebna jer, kako navodi, imaju više razmene, političke, ekonomske i kulturne sa Grčkom nego sa većinom članica EU koje su priznale Kosovo.
Bisljimi je napomenuo da nema ministra inostranih poslova u Evropi koji je posećivao Kosovo češće od grčkog.
Dodaje da Kosovo dobro zna šta će biti potrebno Grčkoj da učini sledeći korak i prizna kosovsku nezavisnost, jednostrano proglašenu 2008. nakon rata Srbije i Kosova 1998-1999.
Zamenik kosovskog premijera je rekao i da kada je EU Prištini predložila osnovni sporazum o normalizaciji odnosa, to je učinjeno pod pretpostavkom da će rešiti 99 odsto otvorenih pitanja i da je “glavni ishod trebalo da bude otklanjanje tih barijera, koja dolazi od pet nepriznavača”.
Ali, Bisljimi smatra da njihovo priznanje ne bi trebalo da bude “izlaz” procesa normalizacije odnosa sa Srbijom, već podstrek.
– Ako zadržite napredak sa nepriznavačima kao rezultat procesa, onemogućavate napredak i biće iracionalno da Srbija bude konstruktivna u dijalogu ako znaju da će to njih koštati – objašnjava.
Bisljimi ističe da se nastavljaju diplomatski napori na visokom nivou između Kosova, onih koji priznaju i onih koji ih ne priznaju, ali da je minimalni očekivani potez Srbije taj korak, kako je navedeno u različitim sporazumima EU.
– Ako Srbija prizna kosovske pasoše, Španija ne može da kaže ne, mi ne želimo da priznamo kosovske pasoše. Ako Srbija kaže, potpisaću sporazum gde Kosovo i Srbija sebe vide kao dve ravnopravne strane, Slovačka ne može da kaže ne – rekao je.
Komentarišući predstojeće izbore za EU 2024, uspon desnice širom kontinenta i moguću pobedu Donalda Trampa u SAD, Bisljimi kaže da nije zabrinut.
Na evropskom nivou, kako kaže, Kosovo će raditi sa vladama koje građani te zemlje izaberu.
Što se tiče američke politike, Bisljimi kaže da pristup Kosovu “nije nužno proizvod preferencija pojedinaca, već je ukorenjen u istoriji SAD i ne može se promeniti”.
Ipak, kaže da pojedinci, poput bivšeg američkog izaslanika na Kosovu Ričarda Grenela, mogu da nanesu štetu.
Ali, uprkos šteti koju ti ljudi mogu da izazovu, “to ne utiče na dugoročnu saradnju između Kosova i SAD”, smatra Bisljimi.
– SAD ostaju najjači partner koji imamo na međunarodnom nivou i to se neće promeniti na sledećim izborima – rekao je Bisljimi.
Ovi jos vise lazu u manipulisu nego nasi.
Ha ha mnogo se ti razumes u spoljnu politiku postao si potparol Kurtija i Grvale. Sve sto nabraja za Grcku to Grcka radi vise zbog svojih ekonomskih interesa a sto se tice priznanja Grcka vas ne e nikad priznati jer dobro zna da onda sebi kopa grob i otvara pandorinu kutiju a sigurno to ne e uraditi zbog vas i Srbija i Grcka su Vraca to si zaboravio. Vi ste pod kontrolom Amerike i Nato pakta okupirana teritorija od 99 god i oni vam vode i spoljnu i unutrašnju politiku Kosova. Vi ste vesta ka tvorevina. Tvoj partijski kolega Aliju izjavio je da je Kosovo privremeni protektorat.
E sad polako i pametno sve ide u laži i prevare bolje bi bilo da kažete da Rusija prizna tu kvazi državu Kosovo i zato treba dase radi na tu kartuRisija Kina i Belorusija ovi ostali če sami da uskoče možda bi to bilo pametnije posredova bi Kosovo između SAD i EU u oporavljanju odnosa sa Rusijom pametno.
naša braca Grci, prodati düse.
ŽIVELA EVROPA, ŽIVELA AMERIKA! ŽIVELA SRBIJA, EVROPSKA NATO SRBIJA, ŽIVELA EVROPSKA UNIJA SA SRBIJOM U NJOJ. EVROPSKA NATO SRBIJA, KONAČNO SVOJA NA SVOME MEĐU SVOJIMA.