Za razliku od evropskih i nekih azijskih saveznika, saveznici NATO na Bliskom istoku odbijaju da uvedu sankcije Rusiji i prekinu kontakte sa Moskvom, navodi “Vol strit džurnal”.
Tako je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman rekao francuskom predsedniku Makronu da se Rijad pridržava svojih sporazuma o proizvodnji nafte sa Moskvom.
Slično su učinili i Ujedinjeni Arapski Emirati, još jedan dugogodišnji američki saveznik, kada su bili uzdržani tokom prvog glasanja u Savetu bezbjednosti UN za osudu ruske akcije u Ukrajini. Tu je i Izrael, koji mora da koordinira aktivnosti sa ruskom vojskom u vezi sa Hezbolahom i Iranom u Siriji, pa želi da izbegne sukob sa SAD i Rusijom.
Administracija Baraka Obame bila je katastrofalna po američka savezništva na Bliskom istoku, navodi list. Prerano povlačenje iz Iraka, nekonstruktivna politika prema “arapskom proleću”, posebno u Egiptu, nesrećne posledice intervencije u Libiji i stalne pogrešne računice u Siriji, završili su se tako da Rusija i Iran sada imaju prednost na tom tlu.
Histerično nastojanje Obame da postigne nuklearni sporazum sa Iranom žrtvovalo je ključne bezbednosne interese dugogodišnjih saveznika SAD, samo da bi olakšalo povlačenje Amerike iz regiona koji više nije htela da brani.
To je samo pogoršalo osećanje očaja na Bliskom istoku, navodi američki medij.
Nije nikakva tajna da “arapski svet” želi da zauzme mesto u budućem multipolarnom ili policentričnom svetu, koji se ubrzano rađa. Slično razmišljaju i Indija i Turska, a sve to najbolje potvrđuju i politički potezi svih pomenutih država koji ukazuju na to kako one ne žele previše da se mešaju u novonastalu ukrajinsku vojnu krizu.
A kada to povremeno i učine, pod snažnim pritiskom Vašingtona, šalju Moskvi “neverbalne” signale kako to rade da bi izbegle da i same budu oštro kažnjene i da to nije njihov službeni stav.
