instagram/bokalica
Bojana Ristivojević

Voditeljka TV Prva Bojana Ristivojević (33) u osmom je mesecu trudnoće i spremno dočekuje termin porođaja zakazan za 1. oktobar.

Dobro se oseća, a kako trudnoća odmiče, ima utisak da se sve više umara, pa je bila primorana da uspori tempo života, što joj je teško palo jer je po prirodi hiperaktivna. Kako kaže za “Gloriju”, dešavalo joj se da zaboravi da je trudna, da pojuri i previše šeta, zbog čega ju je ginekolog najviše kritikovao.

Jeste li planirali trudnoću? Kako ste reagovali kada ste saznali da ste trudni?

– Moj partner i ja smo želeli trudnoću gotovo od prvog dana veze tako da smo je očekivali skoro dve godine. Naravno da smo se radovali. Ponekad mi se učini kako još nisam svesna svojih osećanja, ni činjenice da ću postati majka. Iako imam sestričinu koju beskrajno volim, susrećem se sa do sada nepoznatim emocijama. Skoro sam razgovarala sa drugaricom koja je doktorka i pitala sam je da li je normalno da sam pomalo zbunjena svojim osećanjima i da se ponekad uplašim, na šta mi je odgovorila kako ću najintenzivnije emocije iskusiti tek kada se beba rodi, kada je uzmem u ruke. Taj trenutak jedva čekam.

Zašto ste se povukli s posla brzo nakon saznanja da ste u drugom stanju?

– Na trudničko sam otišla na pragu šestog meseca i to je bilo zbog preporuke mog ginekologa koji je smatrao da je neophodno da usporim tempo i da se više odmaram zbog bebe. Imala sam blage kontrakcije i to što je bebica sve vreme nisko malo nas je bilo uznemirilo. Takođe, vođenje jutarnjeg programa, koji traje pet sati, nije nimalo lako. Stresno je, iako nikada to nisam htela da priznam. Mislim da sam u pravo vreme napravila pauzu.

Da li je vaša trudnoća rizična pa ste se po savetu lekara odlučili za mirovanje ili ste to učinili iz predostrožnosti?

– Ne mogu reći da imam rizičnu trudnoću. Ginekolog mi je preporučio mirovanje upravo iz predostrožnosti i zbog tih čestih kontrakcija u početku i činjenice da bebu nosim nisko.

Nedostaju li vam kamera i posao od kada ste se sredinom juna povukli s malih ekrana?

– Još mi ne nedostaje jer je tek dva meseca kako sam na trudničkom bolovanju. Komuniciram svakodnevno sa kolegama sa televizije pa na neki način imam osećaj kao da sam uključena u stvaranje programa i dalje.

Kako podnosite trudnoću?

– Samo nekoliko puta sam imala mučnine na početku trudnoće, jednom čak za vreme programa, ali sve je brzo prošlo. Nikakve posebno izražene simptome nemam, osim što mi ne prija da jedem ribu, koju sam obožavala pre trudnoće. Čak sam se skoro smejala svojoj baki koja mi je, kada sam joj rekla da jedino ribu izbegavam, ponosno saopštila kako zna zbog čega. Zvučalo je kao da zna neku moju dobro čuvanu tajnu. Insistirala sam da mi kaže zašto. Ona je najpre odbijala, a zatim mi objasnila kako veruje da namerno ne jedem ribu da beba ne bi imala problema sa govorom, jer se u narodu kaže “ćuti kao riba”. Naravno da to nije razlog, niti sam sujeverna, ali baka je odabrala da veruje kako se iza te mučnine ipak krije moje sujeverje.

Kakva ste trudnica?

– Nisam razmažena trudnica. Odmaram se, trudim se da se što zdravije hranim, čitam, uživam u ovim danima. Radujem se svakom novom bebinom pokretu koji osetim u stomaku, zamišljam kako će izgledati. Možda sam se malo i distancirala od ljudi, što zbog toga da bih se više odmarala, što da bih sebi dala prostora da iskusim sve promene u trudnoći, da budem okrenuta sebi, da sebe bolje upoznam, da spremno dočekam bebu.

Jeste li trudnica koja brine? Čitate li knjige o održavanju trudnoće, tražite li odgovore na internetu ili se za sve konsultujete sa ginekologom?

– Oko svega se konsultujem sa svojim ginekologom, u njega imam najviše poverenja i ono što mi on kaže ne dovodim u pitanje. Kao trudnica sam disciplinovana i odgovorna, ali volim i da pročitam sve što pronađem o trudnoći. Imam razne aplikacije na telefonu preko kojih pratim kako treba da izgledamo beba i ja iz nedelje u nedelju.

Strahujete li što ste trudni u vreme pandemije virusa korona?

– Svi znamo da je korona i dalje prisutna, znamo i koliko je opasna, ali ne smemo dozvoliti da pobedi. Zato se ne plašim, zato ne sme nijedna trudnica da se plaši. Nijedan par koji razmišlja o potomstvu ne sme da se dvoumi, da odlaže ili da odustane od potomstva zbog straha od korone. Jako me je obradovala vest koja se tiče izmene zakona o trudnicama i porodiljama i verujem da ćemo korak po korak doći do toga da se situacija popravi. Da žene osete da imaju dugoročnu pravnu i socijalnu sigurnost, da požele da rađaju što više dece, da kraj sebe imaju partnera koji će to želeti. Na tome svi zajedno treba da radimo, za dobrobit nas samih, za dobrobit naše zemlje, jer poražavajuće je da svake godine u Srbiji nestane grad veličine Šapca, da se sve manje beba rađa.

Nosite devojčicu. Da li ste želeli da saznate pol bebe?

– Nije mi bilo važno kog je pola beba, ali po prirodi sam znatiželjna osoba i nisam mogla da odolim da ne saznam ako već postoji mogućnost da se vidi. Drago mi je što je moje prvo dete devojčica. Beskrajno sam se radovala. Volela bih da imam i dečaka.

Pripremate li sobu za bebu?

– Soba još nije spremna, tek sam počela da gledam nameštaj za bebu, kolica, krevetac. Ništa još nisam odabrala niti naručila, mada sam svesna toga da se porođaj bliži i da ću morati da se ubrzam. Imam neke ideje. Mama i prijatelji mi dosta pomažu, u smislu da šalju slike dečjih soba kako bih odredila u kom pravcu ići kada je odabir nameštaja u pitanju.

Jeste li vi i partner smislili ime za bebu?

– Mislim da jesmo, ali sačekaćemo da se bebica rodi. Pravili smo spisak imena, svaki član porodice je imao neki predlog, ali verujem da smo odabrali ime sa najpozitivnijom simbolikom, ime koje i mom partneru veoma znači.

Kako vaš partner podnosi vašu trudnoću? Razumemo da želite da ga sačuvate od javnosti, ali otkrijte bar kakav je prema vama, da li vam ugađa?

– Rekla bih da on to dobro podnosi. Ginekolog koji mi od prvog dana vodi trudnoću je njegov dobar prijatelj, tako da i kada sa mnom ne ode na pregled, od njega dobije detaljan izveštaj. Često se šalim kako verovatno i nisam morala toliko da se odmaram, nego su njih dvojica to smislili kako bih što više bila u kući. Zajedno najčešće idemo na ultrazvuk, analiziramo na koga beba više liči, nagađamo čiji će karakter naslediti…

Planirate li venčanje?

– Sada nam je prioritet da se bebica rodi živa i zdrava i da sve prođe kako treba, tako da o venčanju trenutno ne razmišljamo.

Jeste li psihički spremni za porođaj? Da li ste spremili torbu za porodilište? Gde ćete se poroditi?

– Jesam. Ne volim da slušam negativna iskustva, a obično su žene detaljne kada opisuju svoj porođaj. Zato sam, kada sam saznala da sam trudna, zamolila svoje drugarice da mi ništa ne govore o porođaju ukoliko nije pozitivno. Moja zamisao na početku trudnoće bila je da se porodim u privatnom porodilištu, ali već u prvim mesecima imala sam sreću da upoznam sjajne doktore, ginekologe, tako da sam kasnije sve odluke donosila u dogovoru sa njima. U međuvremenu sam se predomislila pa ću se porađati u državnom porodilištu. Presudilo je to što su mi rekli da ima sjajnih privatnih porodilišta u kojima bih imala izuzetan tretman, ali ako išta krene po zlu, porodilja se vozi u državnu bolnicu. Zašto bih onda rizikovala, iako je rizik minimalan?

Razmišljate li da ova trudnoća bude prva u nizu, želite li još dece?

– Naravno da bih volela mnogo dece i da bude što manja razlika u godinama među njima. Oduvek sam maštala o velikoj porodici. Odrasla sam sa rođenim bratom i sestrom i dve sestre od tetke, nas petoro smo bili nerazdvojni. Nema veće sreće od toga.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here