EPA/Clemens Bilan
Angela Merkel

Da li je nemačka kancelarka Angela Merkel odgovorna za odugovlačenje na početku vakcinisanja protiv koronavirusa? O tome se žučno raspravlja. Druge zemlje vakcinišu brže. Nadležni ministar Špan želi da ubrza celu stvar.

Najveći nemački bulevarski list “Bild” je u ponedeljak (4.1.) imao naslov: “Ovako je Merkelova kočila kupovinu vakcine”. U tekstu se u suštini tvrdi da je ministar zdravlja Jens Špan u junu hteo da sklopi savez sa kolegama iz Francuske, Italije i Holandije, kako bi kod proizvođača vakcina AstraZeneka naručili 400 miliona doza vakcina protiv korone, ali i da ga je Angela Merkel zaustavila.

Nemačka kancelarka navodno nije htela da joj prigovaraju kako bez dogovora sa ostalim članicama Evropske unije nabavlja vakcinu. Ona se založila za rešenje Evropske komisije koje je obuhvatilo svih 27 zemalja EU.

Razlog uzdržanosti – visoka cena?

Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert je to u ponedeljak u principu potvrdio: “Svesno smo tražili zajednički evropski pristup sa partnerima”. On je rekao da vlada stoji iza takvog pristupa. Zajbert, međutim, ne vidi nikakvo kočenje nadležnog ministra u tome. Ipak je rekao da su opravdani i nestrpljenje i mnoga pitanja koja su iskrsla.

Navodno je Evropska unija s vodećim proizvođačem Bajontek iz Majnca sklopila sporazum tek sredinom novembra, dok su Amerikanci već u julu naručili 600 miliona doza. Ugur Šahin, šef firme Bajontek je za nedeljnik “Špigel” rekao da ga oklevanje Brisela pri naručivanju vakcine začudilo.

Prema medijskim izveštajima, istočnoevropske zemlje i Francuska bile su uzdržane prema vakcini nemačkog proizvođača, između ostalog i zbog visoke cene. Socijaldemokrate (SPD), kao koalicioni partner demohrišćana (CDU) u nemačkoj vladi, već su kritikovali sporost procesa.

U Nemačkoj tek 1,3 miliona doza

“Bild” navodi da je Nemačka od francuskog koncerna Sanofi još u septembru naručila 300 miliona doza, ali da koncern izgleda može da isporuči vakcinu tek krajem 2021. Da li je Nemačka sve stavila na pogrešnu kartu? Da li je to razlog za početnu sporost vakcinisanja u Nemačkoj?

Činjenica je da su pokrajine dobile 1,3 miliona doza i da je najavljeno da će sredinom januara dobiti još 600.000 doza. Najpre će biti vakcinisani ljudi u staračkim domovima i svi preko 80 godina, ali i negovatelji i ugroženo osoblje bolnica.

Činjenica je da se vakcinisanje odvija brže u zemljama kao što su Velika Britanija, Izrael ili SAD. U Velikoj Britaniji se od ponedeljka primenjuje i takozvana “oksfordska vakcina”.

Od ponedeljka su u više nemačkih federalnih jedinica počeli sa radom vakcinacioni centri. Ukupno ih je 440. Oni centri koji već neko vreme rade – recimo u Berlinu – izveštavaju o sporom početku.

U berlinskoj četvrti Treptov se pre nove godine za vakcinisanje otvorio višenamenski centar Arena. Potom je zatvoren preko novogodišnjih praznika, a sada se opet otvara. U njemu je 80 kabina za vakcinisanje, ali je u ponedeljak tamo vakcinisano veoma malo ljudi. I to je znak da ljudi u Nemačkoj nisu sigurni na koji se način odvija vakcinisanje.

Čudi i činjenica da spremnost za vakcinisanje nije posebno velika, naročito među saradnicima medicinskih ustanova.

Jedna studija “Nemačkog interdisciplinarnog udruženja intenzivne i urgentne medicine” ustanovila je da polovina negovatelja i četvrtina lekara trenutno ne žele da se vakciniše. Razlog je pre svega strah od dugoročnih posledica. Tu ne pomaže ni stalno ponavljanje ministra Špana da je vakcinisanje “put za izlazak iz pandemije”.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime