Najnovije dansko istraživanje donosi iznenađujuće rezultate – preterana mršavost može biti opasnija po život od blage gojaznosti ili prekomerne telesne težine.
Naučnici takođe upozoravaju na fenomen koji se često opisuje izrazom „gojazan, ali u dobroj formi“.
Istraživači su pratili 85.761 osobu tokom pet godina, a za to vreme preminulo je 8 odsto učesnika (7.555 ljudi). Među njima je bilo 81,4 odsto žena, dok je prosečna starost na početku istraživanja iznosila 66,4 godine, prenosi “City Magazine”.
Mršavost nije sinonim za zdravlje
Rezultati su pokazali da osobe s prekomernom telesnom težinom (BMI 25–30) ili blagom gojaznošću (BMI 30–35) nisu imale veću stopu smrtnosti u poređenju s onima koji su imali „idealni“ BMI između 22,5 i 25.
S druge strane, osobe koje su bile pothranjene (BMI ispod 18,5) imale su čak 2,7 puta veći rizik od smrti. Čak su i oni s donje granice normalne telesne težine (BMI 18,5–20,0) imali dvostruko veće šanse da umru, dok su osobe s BMI između 20 i 22,5 imale 27 odsto veći rizik.
Blago povećan BMI, dakle, nije bio toliko opasan – tek kod gojaznosti drugog stepena (BMI 35–40) primećeno je 23 odsto veće povećanje smrtnosti.
“Pothranjenost je ozbiljan faktor rizika”
Autorka istraživanja, dr Sigrid Bjerge Gribsholt iz Univerzitetske bolnice u Arhusu, napominje da na rezultate može uticati i obrnuta uzročnost – činjenica da mnogi ljudi gube težinu zbog bolesti, a ne obrnuto. Ipak, naglašava da preniska telesna težina nosi ozbiljne rizike po dugovečnost.
– Bolest, a ne sama niska telesna težina, često povećava rizik od smrti, što može stvoriti utisak da je viši BMI zaštitni faktor. Ipak, kao i u ranijim istraživanjima, vidimo da pothranjenost ostaje ozbiljan faktor rizika – objašnjava dr Gribsholt.
Istraživanje je takođe pokazalo da i mršave osobe mogu biti u riziku od srčanih bolesti zbog takozvane visceralne masti – masnoće koja se taloži duboko u telu, oko jetre, želuca i creva.
Za razliku od „vidljive“ masti ispod kože, ova skrivena mast znatno povećava rizik od ubrzanog starenja srca i krvnih sudova.
Važnu ulogu ima i oblik tela. Kod muškaraca sa masnoćom oko stomaka brže stari srce, dok kod žena kod kojih je mast raspoređena oko bokova i butina srce je zdravije i mlađe.
Zaključak
Ni preterana mršavost ni teška gojaznost nisu put do dugovečnosti. Blaga gojaznost ne znači nužno kraći život, ali ključ zdravlja ostaje u ravnoteži – umerenom unosu hrane, fizičkoj aktivnosti i redovnim lekarskim pregledima.
