Uprkos niskim temperaturama postoje trkači koji rado trče zimi, ali se mnogi ipak pitaju da li je to preoporučljivo i kako utiče na organizam.
Trčanje zimi nije nužno loša ideja – naprotiv, može da bude prijatnije nego leti, jer se telo manje pregreva, a mnogima je lakše da održe ritam treninga kada nisu izloženi vrućini.
Prednosti zimskog trčanja
Trčanje po hladnijem vremenu često deluje “lakše” nego po velikoj vrućini: srce i telo imaju manji napor da se rashlade, pa izdržljivost i tempo ponekad mogu biti bolji nego što očekujete.
Osim toga, zimi je lakše održati kontinuitet – a upravo je redovnost najvažniji faktor napretka, bilo da trčite radi kondicije ili se pripremate za konkretnu trku.
Hladnoća može blago da poveća potrošnju energije, ali važno je imati realna očekivanja: tokom trčanja se brzo zagrejete, pa to nije “čarobni trik” za mršavljenje.
Korisnije je posmatrati zimske treninge kao način da ostanete aktivni u delu godine kada se generalno manje krećemo.
Telo se navikne, a glava ojača
Prvih nekoliko treninga na hladnoći može da bude neprijatno jer telo instinktivno čuva toplotu, pa ruke i noge mogu da deluju “zaleđeno”. Međutim, kako trčite redovnije, organizam se prilagođava i taj osećaj slabi – jednostavno se naviknete na niže temperature.
Mentalno gledano, zimsko trčanje mnogima pomaže jer donosi dnevnu rutinu i izlazak na svež vazduh, baš u periodu kada nam se najčešće ne izlazi napolje. Dnevno svetlo i kretanje mogu pozitivno da utiču na raspoloženje i san, naročito ako zimi osećate tromost ili pad energije.
Tu je i praktična strana: ako se pripremate za prolećnu trku, treninzi po vetru, hladnoći i promenljivom vremenu grade izdržljivost i disciplinu – pa vas na dan trke lošiji uslovi teže izbace iz takta.
