Često konzumiranje pržene hrane, posebno prženog krompira, tj. pomfrita, može biti povezano sa povećanim rizikom od depresije i anksioznosti, pokazuju nova istraživanja. Ali stručnjaci kažu da nalaze treba tumačiti s oprezom.
Ova tvrdnja potiče iz studije objavljene u “Proceedings of the National Academy of Sciences”, koja se bavila korelacijom između konzumiranja pržene hrane i rizika od anksioznosti i depresije.
Istraživači su otkrili da je česta konzumacija pržene hrane bila povezana sa 12 odsto većim rizikom od anksioznosti i sedam odsto većim rizikom od depresije, a najviše su pogođeni muškarci i mlađi potrošači.
Prema autorima studije, akrilamid – hemijski nusproizvod kuvanja hrane na visokim temperaturama, može biti krivac u korenu povezanosti pržene hrane sa ovim mentalnim stanjima. Naime, on izaziva upalu u mozgu i kičmenoj moždini, te na taj način aktivira ove simptome.
Konzumacija pržene hrane uobičajena je među ljudima u zapadnoj kulturi, a njen uticaj na fizičko zdravlje odavno je poznat – gojaznost, srčane bolesti, pa čak i rak – upravo je u vezi sa ovom hranom.
Ono što je, međutim, do sad bilo manje poznato jeste kako prženo utiče na mentalno zdravlje – a upravo to su istraživači na Univerzitetu “Zhejiang” u Kini pokušali da otkriju u novoj studiji. Tokom oko 11 godina praćenja, identifikovana su ukupno 8.294 slučaja simptoma anksioznosti i 12.735 slučajeva depresije. U poređenju sa ljudima koji nisu konzumirali prženu hranu, ljudi koji su je redovno jeli identifikovali su se kao muškarci, pušači i često su bili mlađi.
Oni koji su često jeli prženu hranu takođe su imali veći indeks telesne mase, niži prihod u domaćinstvu i nivo obrazovanja, manju upotrebu vitaminskih dodataka i veći unos energije (kalorija).
No, kako navodi nutricionista Nikol Lipman, to ne znači da treba u potpunosti da se odreknemo pomfrita i ostalih ukusnih zalogaja.
– Ne postoji nijedna hrana koja je povezana sa dugoročnim razvojem depresije jer je ona multifaktorska bolest sa mnogo različitih varijabli koje doprinose njenoj prezentaciji kod pojedinca. Netačno je i pojednostavljeno reći da je jedna hrana povezana sa depresijom ili anksioznošću.
Iako ovo istraživanje izaziva zabrinutost, ono je još uvek preliminarno, a asocijacije ne znače nužno uzročnost, što znači da mogu postojati i drugi faktori koji dovode do povećanog rizika od anksioznosti. Međutim, znamo da je sveukupna zdrava i uravnotežena ishrana korisna za povoljno mentalno zdravlje – istakla je Nikol, a prenosi “Health”.
