Na dan 21. novembra 1967. godine jedna generacija Vojvodine se ponovo rodila.
Ovo je novinar Televizije Novi Sad Budimir Budimac napisao u listu "Vojvodina". Mnogo godina kasnije tekst je prenet u knjizi "Jubilej šampiona" – povodom 75. rođendana novosadskog velikana. A zapis se odnosio na jedno putovanje fudbalera ovog kluba koje se umalo završilo tragedijom. Evo šta je kolega Budimac napisao:
"Nema mnogo ljudi na svetu koji su preživeli avionsku nesreću, iako plave horizonte naše planete danas preseca mnoštvo vazdušnih linija. Nesreća u vazduhu može se doživeti, ali ne i preživeti. Završava se obično katastrofalno i u agencijskim vestima na kraju uvek piše – niko od putnika i članova posade nije ostao u životu.
Vest sa tom kobnom rečenicom mogla je 21. novembra biti razaslata širom celog sveta iz istočnonemačkog grada Lajpciga. Bila bi objavljena na sportskim stranicama jer su putnici bili fudbaleri Vojvodine i navijači koji su tog dana putovali u ovaj grad, na revanš utakmicu sa Lokomotivom, u okviru Kupa sajamskih gradova. Sportski novinari širom sveta biranim rečima pisali bi nekrologe Krletovim i Raletovim mladićima, podsećajući na katastrofe Bezbijevih beba na minhenskom aerodromu i one čuvene generacije Torina.
Ali, putnici JAT-ovog specijalnog konvereja imali su u nesreći neverovatnu sreću. Gledali su smrti u oči. Od nje ih je delio samo delić sekunde. Ali, sve se završilo dobro – niko nije povređen.
Obe elise letelice su se polomile. Prednji točak, odmah ispod pilotske kabine, takođe se slomio, ali – baš ta okolnost verovatno je spasla desetine ljudskih života. Zahvaljujući tome avion se zario u zemlju nosom, umesto da odrula na autostradu Lajpcig-Berlin, od koje ga je delilo tek pedesetak metara", zapisao je Budimac.
Nekoliko minuta posle udesa naši igrači su po livadi skupljali polomljene delove propelera, a zatim su se fotografisali ispred srušenog aviona…
