Zabrinuti parohijani i pripadnici stare emigracije, koji su svoje najlepše godine mladosti proveli u tom hramu, emotivno su od šire zajednice zatražili finansijsku podršku. Održan je dobrotvorni ručak u crkvenoj sali na kome je bilo 150 gostiju. Članovi eparhijskog hora "Kir Stefan Srbin", čija je kuća, zapravo, ova crkva jer tu odgovaraju na liturgijama i u crkvenoj sali drže probe, najavio je da će sav prihod od koncerta kojim obeležavaju stogodišnjicu smrti Stevana Mokranjca biti poklonjen crkvi. Planira se, takođe, i folklorna zabava 23. novembra koju organizuje crkveno folklorno društvo Stražilovo sa svojim gostima i opet će sav prihod biti namenjen za crkvenu kasu.
Apel za pomoć "majčici crkvi"Pravoslavni Srbi, bar ovi u Torontu, još ne pamte slučaj trajnog zatvaranja svoje crkve. U drugim verskim zajednicama nije to ni tako retko, jednostavno, u crkvu više nema ko da dolazi, a onda nema ni novca za održanje crkvenog života. Apel za pomoć "majčici crkvi" je upućen, i eparhija i zajednica znaju za problem, logično bi bilo da se vidi šta je činiti. |
Koliko će sve ove akcije pomoći da se popravi finansijsko stanje u crkvi, teško je, u ovom momentu, prognozirati, ali ono što je sigurno jeste da neće dugoročno rešiti problem. I uprave drugih naših crkava u Torontu i Ontariju često se dovijaju kako znaju i umeju da popune budžet, međutim, apel za pomoć održanja crkve Svetog Save iskreno je zabrinuo i u nedoumicu doveo brojne članove srpske zajednice u Torontu. Doduše, mnogi su primetili da se već nekoliko godina uveliko osipa broj vernika u nekada prepunoj crkvi i da su brojne aktivnosti po kojima je ovaj hram bio poznat zamrle.
Vladiku kanadskog Georgija zato smo zamolili da za "Vesti" odgovori na nekoliko pitanja kako bi našim čitaocima pojasnio kako je došlo do ove situacije. Komunicirali smo putem interneta, e-mailom. Na naša pitanja: Koliko parohija kojoj crkva pripada broji parohijana?; Kako to da se crkva koja je "porodila" ostale u Torontu i koja je najstarija, našla sada u situaciji da se spasava?; i šta su razlozi što se broj vernika koji dolaze u crkvu na Riveru znatno smanjio u posljednjih nekoliko godina? – Vladika Georgije je odgovorio:
"Parohijana ima dosta. Članova i darodavaca koji su se već istrošili i umorili, ne baš mnogo. Gro parohijana se izdvojio u novu parohiju Svetog arhistartiga Gavrila, u Ričmond Hilu. Tim pre, što je tamo prota Vaso Tomić koji je godinama bio u crkvi Svetog Save.
Radovi koji su izvođeni pred crkvom, na ulici, smanjili su ionako ne baš mnogo naroda da dođe, sada je taj posao, rekoše mi završen. Biće sve dobro. Neće bog dozvoliti da naša stara crkva, koja je po blagoslovu svetog vladike Nikolaja podignuta, propadne.
Blagoslov vladika Nikolaja i DionisijaCrkva Svetog Save kao i Srpski dom (centar koji je deo celine sa crkvom) nastajali su u fazama, uz velika odricanja tada siromašnih parohijana. Rad na izgradnji crkve započeo je uz kredit od 10.000 dolara 22. avgusta 1953. godine kada je osveštan kamen temeljac. Prva služba služena je u nezavršenoj crkvi na Svetog Savu 1954. godine. Te iste godine, 5. septembra dom je osveštao vladika Nikolaj Velimirović. Samu crkvu, kao deo celine sa domom, osveštao je vladika Dionisije 22. maja 1955 godine.
Ikona poklon Olge RomanovVladika Nikolaj, po predanju, nije želeo da prespava u hotelu kada je došao da osvešta Srpski centar. Zanoćio je, priča se, u kućici na komadu zemlje gde se još gradila crkva. Bogata je istorija ovog prvog srpskog pravoslavnog hrama u Torontu. Pre svega odricanjima i naporima njegovih parohijana da je sagrade, njihovim molitvma svevišnjem za zdravlje i porodicu, i druženjima i društvenim životom koji se za mnoge pripadnike starijih generacija odvijao jedino u ovoj crkvi. I Olga Romanov, sestra poslednjeg ruskog cara Nikolaja, posećivala je ovaj hram i poklonila mu ikonu Aleksandra Nevskog, njenom rukom napravljenu. |
