Nedelja pred nama, koja obuhvata period od 31. marta do 6. aprila, u prošlosti je bila značajna za jugoslovenski fudbal, bolje rečeno državni tim jer je "nekako s proleća" mnogima stizao novi, toliko željeni početak i u dresu sa najdražim grbom.
Tako su, recimo, u pobedi nad Mađarskom od 2:1, u prijateljskoj utakmici odigranoj u Subotici, 31. marta 1984, za Jugoslaviju debitovali Vlado Čapljić, Nenad Gračan, Darko Pančev, Mirsad Baljić, Marko Elsner i Milko Đurovski, koji je bio i strelac jednog pogotka.
Na isti datum, četiri godine kasnije vatreno krštenje u nacionalnom timu, i to u remiju sa Italijanima (1:1) u Splitu, imali su Vujadin Stanojković i Rade Tošić, da bi opet 31. marta, ali 2004, u porazu selekcije SCG u prijateljskom susretu od Norveške (0:1) na "Marakani" reprezentativci postali golman Vladimir Dišljenković i Nikola Žigić.
Idemo dalje: 1. aprila 1964. Jugoslavija je u Nišu savladala Bugarsku sa 1:0, a debitovali su golman Zlatko Škorić, Branko Rašović, Stevan Ostojić, Sokrat Mojsov i Stjepan Lamza. Na Dan šale 1979. Jugosloveni su u Nikoziji preslišali Kipar (3:0), a Zlatko Vujović je debi ukrasio sa dva pogotka. Pored njega, prvi put su slast igranja u najjačoj selekciji osetili Nenad Starovlah, Ismet Hadžić, Mišo Krstićević i Nikola Jovanović. Da sve bude svečanije, prvi put na klupi "plavih", samostalno kao selektor, a ne kao član raznih komisija, sedeo je legendarni Miljan Miljanić.
Još dva selektora su u ovih sedam "plavih" dana započeli posao sa državnim timom: 4. aprila 1971. Vujadin Boškov je u Splitu debitovao pobedom nad Holandijom (2:0), a 5. aprila 1978. Stevan Vilotić je u Teheranu remizirao sa Iranom (0:0). Tada je debitovao Vedran Rožić, a u remiju sa Francuzima u Marseju, 6. aprila 1968, u kvalifikacijama za Kup nacija, plavi dres poneo Vahidin Musemić i Jugoslaviji golom doneo remi – 1:1.
Nekako s proleća, uvek je vreme za novi početak.
