Danas, posle skoro 26 godina, njihova ćerka Biljana (17), rođena u Nemačkoj, smatra da su ona i njen dve godine stariji brat Boriša, upravo zbog takve pametne odluke svojih roditelja, u mnogo boljoj životnoj prilici za razliku od vršnjaka u Srbiji ili Republici Srpskoj.
Zemljaci su mi draži– Družim se i sa Nemcima, ali sam bliža sa Srbima, što je i prirodno. Najviše vremena provodim u KUD-u, tu se smejemo, igramo, pevamo i dobro zabavljamo i svi se odlično razumemo – kaže Biljana objašnjavajući da je zahvaljujući Jugosu naučila mnogo toga i o pravoslavlju i zašto je važno u životu opraštati, na čemu se naša vera i temelji. |
– Mi imamo sigurnu budućnost, a naši vršnjaci u matici, za nju moraju da se bore sa mnogo više nevolja i nepredviđenih situacija, nego mi u Minhenu – kaže ova devojka, koju smo upoznali na Evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu, u Banjaluci.
Biljana igra u KUD-u Jugos i na to je vrlo ponosna.
– Evropska smotra srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu je nešto, za šta većina nas živi, čemu se radujemo i željno iščekujemo godinu dana. Važna je pobeda, ali ne i najvažnija! Naime, druženje i nova prijateljstva su isto toliko, ako ne, još i više vredna. Sjajno se zabavljamo, Banjalučani su divni domaćini, jedino nam je žao što više nije bilo domaće publike, ali i to je donekle dokaz da smo mi iz dijaspore – pravi čuvari srpske tradicije i običaja – kaže Biljana objašnjavajući koliko su ovakve manifestacije važne za nju i njene drugare.
Pravnik ili mašinski inženjer– Moja trenutna briga je, šta je pametnije da studiram, mašinstvo ili pravo. Privlače me oba zanimanja, ali imam još godinu dana da se odlučim. Za sada je mrtva trka – kaže kroz osmeh mlada dama iz Minhena. |
– Nama su smotre ovog tipa bitne da ne izgubimo kontakt sa maticom! Većina nas je rođena u inostranstvu, a rodni kraj roditelja posećujemo jednom, dva puta godišnje, pa smo hteli, ne hteli više uključeni u tokove država u kojima živimo. Zato su Evropske folklorijade dobre, a u krajnjem slučaju, svi pričamo na srpskom jeziku, da nas ceo svet razume – kaže Biljana smejući se i dodaje, kako joj je žao što roditelji nisu sa njom,
Pre polaska u Banjaluku su je podsetili da je važno učestvovati, a ne i pobediti, a naravno, dali su joj i nekoliko vaspitnih uputstava, a glavno je bilo, da ne pretera u "noćnom životu na Balkanu".
– Moji roditelji su brižni i pažljivi, vaspitavaju nas liberalno, ali tako da se zna, čija je starija i čija se poštuje – kaže ova šaramantna devojka.
