Diluju drogu i ebolu

Metadonom na lekarski recept u Americi se drogira više ljudi nego heroinom i kokainom zajedno, a raznorazne "epidemije" prete svetu.
U godinama krize gotovo su došli na svoje, a najviše je profitirala farmaceutska industrija. U krizi se građanima nude na sve strane spasonosni lekovi za sve tegobe, pa i depresiju izazvanu visokim ratama njihovih kredita, blokade računa, praznih novčanika…
Farmaceutska industrija jedna je od retkih koja je pošteđena problema recesije, pa izdašno troše i na propagandu. Prisutna je u tolikoj meri da sociolozi već upozoravaju da umesto radnog identiteta kao supstitut savremenog čoveka dolazi zavisnički identitet.

Podsetimo samo na pre nekoliko godina svetsku kampanju oko prodaje tamiflua, virusnog leka protiv gripa (čiju delotvornost niko nije dokazao), a čija je prodaja probijala astronomske granice zahvaljujući dramatizaciji svinjskog gripa. Pre toga je bio ptičji gripa, pa Q groznica, sada nas pripremaju na ebolu. Sve ove izmišljene epidemije odlično su sredstvo za veliki profit.
I dok su priče o epidemijama, osim ove poslednje, neobjašnjivo utihnule, farmaceutska industrija je u tišini nastavila da broji zaradu i smišlja nove kampanje. No, ne žive ni malo skromnije ni od svojih "redovnih" delatnosti, zloupotrebe lekova koji se izdaju na recept, među kojima se ističe legalna droga metadon. Poslednjih godina njegova upotreba toliko se proširila da ga samo u SAD konzumira više ljudi nego što je zavisnika od heroina i kokaina zajedno". Metadonska terapija u stvarnosti je širom sveta postala dilovanje droge na račun države, a brojni zavisnici i lekari upozoravaju da je teže skinuti se s metadona nego s heroina.
U godišnjem izveštaju, pored tog podatka, Međunarodni odbor za kontrolu narkotika (INCB) upozorava na podatak da u Italiji, Francuskoj, Poljskoj i Latviji, između 10 i 18 posto studenata uzima sedative ili druga sredstva za smirenje bez recepata, te da je u Nemačkoj 1,4 do 1,9 miliona ljudi zavisno od lekova.
Farmaceutska industrija toliko je agresivna da već, kako je neko oštroumno primetio, naveliko radi na tome da za svaki lek izmisli bolest. To potvrđuje i knjiga Džonaa Viparena, lekara koji je 40 godina radio u farmaceutskoj industriji, a koji je u njoj priznao kako se posredno oseća odgovornim za smrt stotina ljudi. Godinama je podmićivao brojne lekare da bi pacijentima prepisali lek njegove kompanije. Brojni nepotrebni lekovi, priznao je on, izazivaju nuspojave koje su uzrokovale smrt mnogih pacijenata. Autor je otkrio da farmaceutske kuće troše po porodičnom lekaru između 35.000 i 40.000 dolara godišnje kako bi ga namamile da propisuje njihove proizvode.
Poslednji primer iz te priče o lekovima odnosi se svetske farmaceutske divove Roše i Novartis, odnosno njihove lekove avastin i lucentis, koji su potpuno istog sastava ali drastično različite cene. Prvi, jeftiniji, registrovali su za lečenje raka debelog creva, a drugi za bolesti očiju. I lekari, ali i sudovi u mnogim zemljama dosetili su se jadu. Tako je nedavno jedan italijanski sud kaznio Roše sa 251 milionom dolara, a traže još 1,6 milijardi jer, kako kažu, lekari su lečili pacijente skupim lucentisom, čime je drastično oštećen zdravstveni budžet. U isti postupak krenuli su ovog leta i Francuzi koji su promenili i zakon kako bi omogućili lekarima da bez sankcija upotrebljavaju jeftiniji lek.
Inače je taj problem podignut na nivo cele Evropske unije, a Amerikanci su izračunali da bi lečenje avastinom umesto lucentisom moglo uštedeti milijarde dolara u zdravstvenim budžetima deljem sveta. No, spomenuti farmaceutski divovi i ne pomišljaju da bace koplje u trnje i uporno se protive zameni leka koja bi osetno smanjila njihov profit jer samo u prošloj godini prodaja skupog lucentisa izvan SAD iznosila je 2,38 milijardi dolara.