Dižem glavu iz emotivnog blata

Priprema i solistički koncert: Snežana Đurišić

 

– Pobeda mi mnogo znači iz bezbroj razloga. Diže me iz teškog psihičkog stanja i emotivnog blata u kojem sam već dve godine. Polako sam počela da dižem glavu. Imala sam ogromnu podršku moje družine iz žirija Zvezda Granda. Tu podrazumevam Acu Lukasa, Bosanca koji mi je od kuće slao poruke, Zoricu Brunclik, Anu Bekutu i Šabana Šaulića. Njihova energija mi je mnogo pomogla. Ne samo u izvođenju pesme, već i privatno, u svakom smislu. Zahvalna sam kompletnom žiriju i presrećna sam što je festival bio, u prvom redu, humanitarna priča. Ovo je sjajan početak marketinga za moj solistički koncert u Beogradu, koji je predviđen za 23. februar – kaže Snežana.

 

Mnogi su očekivali da se uz Bekutu, Šabana i Harisa Džinovića, i vi pojavite u Beogradskoj areni na zajedničkom koncertu?
– Pitanje zašto ne pevam s njima u Areni nije za mene, već za nekog drugog. Jedan od razloga zašto ne bih prihvatila da se pojavim na tom nastupu je zato što se spremam za svoj solistički koncert.


Hoćete li ići na koncert vašeg velikog prijatelja Miroslava Ilića?

– Naravno, dobila sam dobre karte i to ne mogu da propustim. Kad dobijem loše karte, ne idem jer neću da koncert pratim iz nekog ćoška. Nažalost, menadžer Miroslava Ilića je čovek koji ne poštuje neke važne stvari, a zbog gužve oko nastupa ne može Miroslav da brine o tome kakve karte će njegov menadžer nekome dati. Dobijala sam loše karte, ali se nisam bunila. Dok Miroslav nije saznao za to, tako je išlo. Hvala bogu, Miroslav se nije promenio, koncerti su mu i dalje sjajni. Ja sam sastavni deo njegove karijere i neću da me neko gura u neki ćošak.

Imate li na estradi još prijatelja poput Miroslava?
– Šaban Šaulić mi je takav prijatelj. Kad izgovorim njihova imena, mislim i na njihove porodice. Ali, moram vam reći da su mi prijatelji uglavnom muškarci, imam više prijatelja nego prijateljica. Prijateljica mi je, recimo, Merima Njegomir, ima ih još ali da ih sad ne nabrajam. Još od školskih dana, uvek sam se bolje snalazila u muškom društvu. Uvek sam delovala kao fajter, možda je neko mislila da sam gruba, hladna. Iznutra sam sušta suprotnost. Ovo sve drugo je poslovni gard koji sam davno zauzela i ostalo je tako.

 

Zna li se na estradi red i gde je kome mesto?
– Sve se poremetilo. Ljudi se služe svim i svačim. Zarad posla i ličnih interesa, spremni su da izmisle laž, da spletkare… Nikad to nije sasvim bezazleno i nekad može da dobije neslućene razmere i izazove velike probleme. Ali, po onoj božijoj zapovesti, pravda je spora, ali dostižna kad – tad sve dođe na svoje. Tužno je što se mnogo toga poremetilo, što nema ljudskosti, nema fer-pleja, nema poštovanja.

Na šta su sve pevačice spremne kako bi uspele i napravile karijere?
– Danas su mlade devojke, koje pokušavaju da postanu pevačice, spremne na sve. Ja samo ne volim kada se takve pojave nazivaju koleginicama i svrstavaju u moju, muzičku branšu. To mi mnogo smeta. Ali, hvala bogu, publika takve raščisti brzo. Razlika između pravih pevačica i takvih devojaka, koje bi da budu pevačice, ogromna je.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime